Istočnik

Стр. 106

ИСТОЧНИК

Бр. 4,

у манастирску цркву недјељом и причешћивао се св. тајнама. Једном самац тај, саблазнивши се нечим у манастиру, пробави у пустињи до 5 недјеља и не долажаше, као обично, у манастир. „Послије 5 недјеља док сам био у св. обитељи, — говори Гома Егиријски, — до^е опет у манастир. Кад га св. оци спазише, обрадоваше се, клањаху му се и говорише, да су они кривци пред њим; а и он се клањагае њима молећи од њих опроштења, и на тај начин указаше један другом међусобну љубав. Самац, причестивши се тијела и крви Господње, леже насред цркве и издану, не осјећајући дотле никакве болести". По томе познадоше оци, да је самац, предвиђајући крај животу своме, дошао у маиастир, да би се измирио са свима, отишао Господу. 5. 0 препод. Пахомију приповиједа се, да је он призвао у празнични дан пресвитера, „најближега у сусједству", да одслужи литургију и да га причести. 6. Преп. Марку, којч је 30 годиаа непрестано пребивао у ћелији имао је пресвитер обичај долазити и давати му св. тајне (10 Марта). 7. 0 два брата отшелника, чија се успомена празнује 12. децембра, речено је, да они нису у пустињи ишли никоме, већ „једино у цркву иђаху ради причешћа". 8. Преподобни Саватије Соловецки трудио се сам на пустом острву. Какови је био његов живот тамо, какови духовни подвизи, то знаде један само Бог и његови св. анђели, који су посјећивали тога пустињачког подвижника. Кад је разумио тај подвижни старац, да му је дошао час да иде Богу, бјеше му једна жеља његова да се причести св. тајнама. И гле, помоливши се Господу и предавши себе његовом небесном заступству, преп. Саватије сједе у неки стари чамац и отплови морем у земљу, гдје бјеше молитвени дом. Овдје бјеше у то вријеме игуман Натанаил. Кад је преп. Саватије изигаао на земљу, срете Натанаила, гдје иде с пречистим тајнама да причести бонога. Након обичнога поздрава познаде један другога и врло се обрадовагае: Саватије се обрадова, што је нагаао оно, што је тражио, а Натанаилу бјеше мило, што се удостоно видјети часну старину, о чијем је животу много слушао. Иза радоснога поздрава преподобни Саватије рече Натанаилу : „Молим твоју светињу, оче, разријеши ме, даном ти од Бога власти, од гријеха, за које ћу се пред тобом покајати, и удостоји ме причешћа св. тајана пречнстога тијела и крви Христове, Господа мојега; одавно желим напитати моју дугну том божанском храном ; нахрани ме сада ти, оче свети, јер ми је Христос, Бог мој, објавио твоје богољубље, да ме очистиш од гријеха, које сам од младосги починио ријечима,