Istočnik

Стр. 104

ИСТОЧНИК

Бр. 4.

пружати друг другу руке да се на врлетном путу ие спотакну, да би вјерније иродужили своје земаљско путовање. Ако се зли људи међу собом уједине, да би уједињени лакше чинили зло, добри су људи по готово дужни друг другу пружити руке за све заједничке тежње, које су у области праве врлине. (Наставиће се).

Духовно-поучни чланци намијењени онима, који се спремају за св. причешће. — Написао: Гр. Дјачепко. Превео : Јовап ПешровиЛ , протопресвитер и кр. професор у Загребу. (Наставак.) 2. У пустињи, гдје живљаше преп. Марија египћанка, на годину дана прије њезине смрти дође старац Зосим. Сусријев се с великом подвижницом побожности, паде јој к ногама, молећи је у име Христа, ради којега је посветила себе на пустињачки подвиг, да му приповједи свој живот. ГГреподобна, одазивајући се жељи старца. приповједи му све до најситније тајне. Најпосле на свршетку, опраштајући се са старцем, замоли га да јој дође до године ако буде Богу угодно, на велики четвртак са животворећим тајнама, да ју удостоји бити причасницом истих, као залогу вјечнога живота, заклињајући га при том да не прегази Јордана, већ да ју причека код села. „Ја ћу доћи, говораше праведница, и причестићу се, јер се не причестих од онога доба, како се причестих у цркви Јована Претече, прије ступања мога на подвиг пустиножитељства. Не одбаци моје прозбе, св. оче, дођи да ме удостојиш велике тајпе у онај час, кад је сам Господ наш Ис' Христос прије своје крсне смрти удостојио ученике своје да буду причасници божанске и тајне вечере." Рекавши то, преподобна се опрости са старцем и удаљи се у пустињу. — Про^е година; наступи велика четрдесетница, дани поста и молитве; старац Зосим сјети се молбе преподобие и, као да не може дочекати страсне седмице —тако је велика била у њему жеља, да види преподобну; најпослије дође и страсна недеља страсти Христових, и старац у четвртак послије литургије^узевши даре, изађе из манастира. Дошавши до ријеке, сједе на обалу и чекаше преподобну. Бећ је старац уморан од душевне борбе, мислио, да због његова недостојанства, не жели она доћи к њему или је она већ била ту и не нашавши га, отишла; једна мисао гора од друге узнемириваше старца. На једанпут спази он преподобну, гдје иде к њему по води. Стдрац, уплашен од тога виђеља, хтједе