Istočnik

Стр. 170

источник

Грдна је друштвена махна претјеривати зло, макар се то чинидо и с падом, да ће се зло прије моћи поништити. Али ти не поклањај пажњу тијем прећеривањима' Без сумње живот је безбрачии везап са много баблажњавања. Али зато, што су понекад ноге и руке принуђене да ударе и туку, није још нико доказао, да је управљање са рукама и ногама опште зло. Не би било с горега, кзд би они, који се труде доказати да поквареност у тијесној вези стоји са безбрачним жнвотом, мало промиолили и о оним несрећама, које прОузрокују лакомислени бракови без љубави. У таквим браковима брзо се јавља досада. Брзо се почињеш кајати и јадиковати како си се заробио; отворено кажеш да је избор био одвећ брз, и да карактери супружника ни мало слични нијесу. Послије таквих јадања с једне или с обије стране наступа: хладноћа, непоштовање, увреда и из дана у дан све већа огорченост. Жена, као много њежније биће, обично буде главна жртва ове жалосне неслоге. Она се коначно преда својој несрећи, или што је још горе измијени се у нарави, заборавља на своју урођену доброту и скромност, донушта срцу нову приврженост, којом ће замјенити љубав злога мужа, чему се као пошљедице јављају само стид и кајање. Из таквих несрећних бракова рађају се дјеца, којој је први лош примјер у недостојном владању њиховога оца или мајке или обојице заједио; на те се малишане мало или нимало не излива родитељска љубав; васпитање њихово обично се занемари, или му се рђав правац да. Није чудо, што таква дјеца своје родитеље не поштују, што нијесу њежна једно према другоме и што немају никаквог појма о домаћим врлинама, томе темељу, на коме се једино могу учврстити грађанске врлине. То су на жалост свакодневне појаве, које може сваки видјети ко их не преви^а, и ннко ме не може прекорити, да прећерујем. Ја не одричем сва зла, која из безбрачног живота истичу; али ко ивмјери само оне несреће безуспјешног брака, које сам ја напоменуо, неће их за ништавне сматрати, и рећи ће заједно са мном: „Боље би било да се нијесу ни свезали кобним завјетима", Већи је дио људи одређен за брачни жиеот, али ни безбрачност није противна човјечијој природи. Лудо би било једити се због тога, што се сви људи не брину о размножавању рода људскога. Ако је ко безбрачни живот промишљено изабрао, и ако се тај начин живота мудро обдржава, не само да нема у себи ништа нечаснога, него је шта