Istočnik

Бр. 6.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 171

више достојан поштовања, као и свака смишљена, и у доброј намјери, принесена жртва. Пошто је безбрачна особа ослобођена породичних брига, остаје јој више времена и снаге да се озбиљно науком занима, * или да врши дужност монашког духовнога лица; да пружа више срестава да своје сиромашне рођаке помаже, или да има више слободе за добротворни рад. Па зар то све није добро? Сва су ова размишљања корисна. Ко се жели оженити или безбрачан остати, тај треба да зна чега се одриче, и чему приступа. Изјаве страсти само помрачавају прави смисао о браку. (Наставиће се.)

Духовнопоучни чланци намнјењени онима, који се спремају за св. причешће. — Написао: Гр. Дјачвнко. Превео: Јован ПешровиЛ , протопресвитер и кр. професор у Загребу. (Наставак.) 19. Изреке св. писма о св. причешЂу. Лрва иричесш била је на иошљедњој пасхи, коју је одржао Госиод са ученицима својима: ученици учинише, како им заповједи Исус, и сготовише пасху (Мат 26. 10.). — И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: узмите једите; ово је тијело моје (—26.). Па узе чашу и давши хвалу, даде им говорећи: пијте из ње сви (—27.), јер ово је крв моја новога завјета, која ће се пролити за многе ради отпуштења гријеха (—28.). — Јер ја (говори св. ап. Павле) примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ, у коју биваше предан, узе хљеб (1. Кор. 11. 23.), и захваливши преломи и рече: узмите, једите, овојетијело моје, које се за вас ломи; ово чините мени за спомен (—24.). Тако и чашу, по вечери, говорећи: ова је чаша нови завјет у мојој крви; ово чините кадгод пијете, мени за спомен (—25.). Св. иричешЛе је кушање иречисте крви и тијела Псуса Хрисша: сама благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова? (1. Кор. 10., 16.). — А Исус им рече: заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијела сина човјечијега и пе пијете крви његове, нећете имати живота у себи (Јов. 6., 53.). Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у пошљедњи дан (—54.), јер је тијело моје право јело и крв моја право пиће (—54.). Св. иричешЛе мора се свршаваши у сиомен Његове искуиитељне смрти. „Ово чините у мој сцомец и уззвши хљчб даде хвалу, и пре-