Istočnik

Стр. 176

источник

хом светим. И ми не знамо ништа више: знамо само, да је ријеч Божја истинита, стварна и моћна, али је образ (претварања) несхватљив. Уз то мозкемо казати још и то, као што се хљеб једом а вино и вода пићем природним начином претварају у тијело и крв онога, који једе и пије, и постају не другим тијелом, одличнии од преЗ^ашњега његовог тијела, исто тако и хљеб предложења, вино и вода, кроз призивање и наитије св. Духа, претварају се надприродно у тијело и крв Христову, и сачињавгју не два тијела, већ једно и исто". ж) „Вјерујемо, да у тајни евхаристије присуствује Господ наш Ис. Христос, не символички, не у виду, не сувишком благодати, као у осталим тајнама, не једним наитијем, као што су то неки оци говорили за крштење, и не кроз проницање хљеба, као да би Вожанство слова силазило у предложени за евхаристију хљеб као што шл.едбеници Лутерови доста криво и недостојно тумаче; већ истинито и стварно, тако да се по освећењу хљеба и вина, хљеб претвара прелаже, пресуштаствљава у само истинито тијело Господње, које се родило у Витлејему од Приснодјеве, крстило се у Јордану, пострадало погребено, васкрсло, вазнесло се, сјело с десне Вога Оца, које се има јавити на облацима небесним; а вино се нретвара и пресуштаствљава у саму истиниту крв Гозподњу, која се, у вријеме његових страдања на крсту, пролила за живот свијета. Још вјерујемо, да по освећењу хљеба и вина не остаје више сами хљеб и вино, већ само тијело и крв Господња, под видом и образом хљеба и виаа" (Посл. ист патј. ЧЛ. 17.). (Наставиће се.) Посланица св. апостола Павла — Ефесцима. (Исагогичка црта). (Свршетак) Особиту пажњу обраћа на себе наука о јединству Христа с црквом, што се у посланици излаже. Христос је глава, а црква је Његово тијело т. ј. живи духовни организам Христов. С тога само у Христу црква добија живот: Он је њезин Спаситељ (5. 23.). Гђе је глава ту је и тијело: Христос сједи с десна Богу (1. 20; 2. 6.) и нас Бог »спомдп м шкш^нд-ћ ко хркт -6 (2. 6.). Црква је као тијело Христова пуноћа (лАг^шјла) Христова т. ј. у њој нема ничега недовољнога; она је савршепство, апсолутно савршенство, јер је и у цјелипи и у дијеловима испуњава Христос (1. 23.). Слично обичном тијелу црква живи, расте, има своје духовне зглавке, који тијело утврђују; и своју духовну систему храњења ^Еф. 4. 16; ср. Колос. 2. 19 ). Опа је живо јединство, — једипство у слободи или многоразличпости појава (4. 6.); нико у цркви није умањен, и она расте »по д^истку кћ едннма коажд! чдстн « (4. 16). Излажући науку о — јединству цркве апостол особито потанко говори о јединству у њој Хригпћана из Јудејаца и Хришћана из незнабожаца. И једгги и други једнако су измирени крвљу Христовом и имају једнак приступ к Оцу