Istočnik

Стр. 168

ИСТОЧНИК

Бр. 6.

савршенству. Цијело хришћанско учење састоји се у аоме. Чак и Волтер кад га једном није било воља да виче против хришћанске вјере рекао је ово: „Исповијед је ваша дивна установа, она је изнађена узда за преступе у најдавиијој прошлости: обичај исповиједања сријета се при величавотвеном извршивању старих таинстава. Ми смо тај мудри обичај само пренијели и осветили га; то је најподесније срество привољети злобна срца на опроштење". Стидно би било, кад не би сваки, коме је част називати се хришћанином, мислио о томе, што Волтер овђе потврђује. Послушајмо глас наше савјести, и постидимо се оних поступака за које нас она осуђује; признајмо се у њима, да се од њих очистимо и то признање треба да нам буде до краја живота свето спасење од рђдвог нашег поступања. Ако ми будемо пазили на наше негостатке, кајаћемо се не само ријечима него и стварним жељама поправљања, па нека се, ко хоће, руга; ми ћемо владати најспасоноснијим, највишим и најдостојнијим среством човјечијим за усавршавање. Ако знаш за какву год твоју неправичност, немој оклијевати да је загладиш, јер ће се само тада твоја савјест задовољити. Свако оклијевање за поправку везује злом твоју душу, и те везе сваки час све више чврсну и ти се навикаваш да ни сам себе не уважаваш. Али, тешко ономе, који сам себе у души презире! Тешко њему, кад му се, под видом да се уважавз, у души гнијезди зло, које тамо не треба да мјесто има. Тешко му, ако за умјесно налази да то зло сакрива! Нема он више мјеста међу племенитим бићима, он је пала звијезда, он је несрећа свијета. Ако те какав дрски младић буде називао малодушним, због тога што и ти не чиниш као он кажи му: да је много већма потребно злу се одупријети, него му се подати; кажи му да је охолост грешникова такво јунаштво које ће га на смртној постељи неизбјежно оставити; кажи му, да се јунаштво, за којијем ти жудиш, кад ти се треба вратити с пута зла на пут врлине састоји у томе да презиреш подругивање. Лаж је жалосна малодушност. Признај! У овом признању познаће се твоја душевна снага, а стид који ће те обузети, помириће те са свијем добријем људима. Ако си кога увриједио, буди довољно племенит и скроман, да га умолиш за опроштење. И пошто цио твој живот буде чисти доказ, да нијеси малодушан, неће те нико за такав поступак назвати страшљивцем.