Istočnik

Бр. 8. и 9.

источник

Стр. 227*

Саопшавајући дакле ово спроводимо вам у прилогу два акта канцеларије вашега св. Синода снабдјевена са нашом Патријаршијском потврдом, од којих са првим одостовјерава се од нас и нашега св. Синода одобрење и саопштење Уредбе у свој цјелини својој, у другом пак приводе се дословно дванаест чланова, како су одобрени и утврђени синодски. Позивајући све вас: Преосвећене Мигрополите, благочастиве свештенике и најуваженије народне претставнике и све у опште у тим епархијама побожне православне хришћане, да би са сваком искреношћу и чистом ме^усобном хришћанском љубављу посветили се уз строгу примјену те Уредбе — на успостављење потпуног мира у средини вашој и у детаљном испуњавању ваших религиозних дужности, у излијевању траженог поштовања од стране стада према духовиим пастирима и потребног расположеља ових према духовном стаду — увјерени непоколебиво, да ће потвр ђење и примјена дотичне Уредбе, — која је први пут сада већ законски оснажена под високом заштитом и потпором царско-краљевске Владе, којој зато многе благодарности припадају — бити почетак нове епохе напретка и благостања ваших часних општина, чему најтоплије тежимо и желимо просећи свима благодат Вожју и ЕВегову неизмјерну милост. 1905. год. 8. јуна. Константинопољски у Христу вазљубљени брат и молитвеник. За тачност превода јамчи: Други секретар I. Патријаршијске канцеларије: Хр. Иаиајоапу , с. р. 10. јуна 1905. год. у Патријаршији. I Број Прот. 3338. Натријарх Цариградски Јоаким потврђује. Свети и свештени Синод Најсветијег Апостолског и Васељенског Пријестола Цариградског узевши у виду Уредбу састављену — од Преосвећених Митрополита у Восни и Херцегови ни: Бос&нског Господина Николе, ХерцеговачкогГосподина Петра, Зворничког Господина Григорија и Бањалучког-Вихаћког Господина Евгенија уз сарадњу четири свештеника и четири народна представника а по високој дозволи и потпори Царско-Краљевске Аустро-Угарске Владе под називом: „Уредба црквено-просвјетне управе српских православчих епархија (митрополија) у Босни и Херцеговини" а под датумом од 5. фебруара 1904 год. и бројем прот. 3974. — поднесена Великој Христовој цркви на одобрење у Српском језику са Грчким нријеводом.