Istočnik

Стр. 280

ИСТОЧНИК

Бр. 8. и 9.

§ 184. Чланови епархијског црквеног суда, били они нрави или почасни, а тако исто и чиповници његови, у које спада и одвјетник, полажу у руке епархијског епископа заклетву, која овако гласи: Ја, Н. Н. заклињем се Богом свемогућим и свезнајућим, да ћу све дужности и послове повјереног ми звања тачно и савјесно без сваке пристраности извршивати, да ћу се при донашању одлука придржавати најсавјесније свих закона и прописа, који се на предмете повјерене ми службе односе, и да ћу званичне тајне строго чувати. Тако ми помогао Господ Бог! Ову заклетву има сваки члан власторучно потнисати и епархијском егшскопу уручити. § 185. Предсједник епархијског суда јест епископ епархије: ако је исти спријечен, или тешко оболи, преноси управу носала на онога члана, који је по чину односно по дану наименовања најстарији. § 186. Епархијски црквени суд држи своје сједнице два пут мјесечно, а по потреби може га сазвати епархијски епископ ванредно и чешће. Како у редовне тако и у изванредне сједнице морају се позвати сви редовни чланови и сви чланови почасни или њихови замјеници, а ови пошљедњи треба да су по могућности из сједишта епархијске управе или ближе околине. § 187. Без знања епархијског епископа или по њему постављепога замјеника нијесу чланови власни састајати се у сједнице црквенога суда. § 188. Епархијски црквени суд може увијек у својим сједницама доносити закључке ако је присутно њих седам чланова (шест почасних чланова или њихових замјеника, са једним редовним сталним чланом). Онај реферант, који извјештава о једном предмету, нема у истом права гласа. § 189. Сваки члан црквеног суда био он редовни или почасни члан, или члан замјеник може у свакој сједници да учествује. § 190. Сједнице епархијског црквеног суда нијесу јавне. Ако се расправља ствар кога члана или његове родбине или својте до 4. степена, мора исти изићи, док се ствар не ријеши. § 191. Онај предлог, за који су се изјавили сви присутни чланови или апсолутна већина њихова, постаје одмах чим епископ пристане уза њ, закључком и мора се одмах прогласити ваљаним. Ако су гласови подијељени на једнако, постаје онај предлог закључком, за који се одлучи епископ епархије, односно његов замјеник.