Istočnik

Стр. 288

источник

Бр. 8. и 9.

§ 226. Писарничко особље поставиће велики црквени суд сам, а за трошкове издржавања овога суда стераће се нредсједник суда, да се намакну из средстава земаљских све дотле, док се не узмогну трошкови ови иодмиривати из заједничких црквено-просвјетних средстава. ГЛАВА ШЕСТА. 0 православним црквеним школским и манастирским фондовима, закладама и добрима. а) 0 фондовима и закладама. § 227. Под именом српских прав. црквено-школских фондова разумијевају се фондови, које је српски православни народ читаве енархије, или свију епархија заједнички. или појединих црквених и манастирских општина основао, и општим нотребама своје цркве и школе у цијелој епархији или у појединим само дијеловима исте намијенио, и који стоје под унравом епархијске власти, или општинских и манастирских одбора. Под именом пак српских православних црквених заклада (фундација) разумијевају се закладе, које су поједини добротвори основали и посебним црквеним и просвјетним потребама српског православног народа или у једној епархији, или у свим епархијама, или у појединим само дијеловима које епархије намијенили, и којих је руковање средишњим управним одборима повјерено. Под именом иак српских нравославних манастирских фондова и заклада, разумијевају се фондови и закладе, које су цијеле епархије или поједине општине или поједини добротвори или манастири сами основали и потребама свијех или само појединих манастира у епархији намијенили, и којих је управа епархијским властима или манастирским управпим органима повјерена. § 228. У ред тих фондова и заклада доћи ће и они фондови и закладе, што се у напредак буду основале на горе изложени начин са горе изложеним сврхама, и којих руковање буде повјерено горе наведеним органима; а тако исто и онај фонд, што га сав српски православни народ у Босни и Херцеговини буде основао и потребама своје цркве и школе у свим епархијама намијенио, који ће стајати под управом великог управног и просвјетног савјета. § 229. Ови горе споменути фондови и закладе служе искључиво сним сврхама, којима су по одређењу оспивалаца намијењени и не могу се у друге сврхе употребљавати. Ако престане цијељ, у коју су поједине фундације и фондови основани, предложиће епархијски управни савјет путем земаљске владе највишему мјесту, да се дотични фонд или заклада смије употријебити на другу или сродну цијељ. Односно фондова или заклада пак, које су повјерене којој ошптини или којем манастиру на управу, ставиће велики управни савјет такав предлог највишему мјесту у споразуму са дотичном ошитином или мапастиром.