Istočnik

Стр. 314

ИСТОЧНИК

Бр. 10.

Воже мој! Избавитељу мој! Нека умрем, ако буде то твоја света воља, било у густој шуми, или на другом каквом пустом мјесту: то је за мене свеједно, само да се прије смрти удостојим истинито-хришћанскога кајања и причести пречистога тијела и крви Твоје! Јер ако ти будеш у тај час уза ме, не бојим се никакве погибељи: с таком попутбином, као што је тијело и крв Твоја, ја се чврсто надам, да ћу получити твоје небесно царство. Врате хришћанине! Кад се причестиш св. Христових тајава, чувај се, да не изгубиш то, што си добио. Владај се опрезно, да не изгубиш тај драгоцјени камен. Огради се са свију страна, да га лукави не истргне из твоје душе. Осветио си се овом светињом: па живи сад, као што се пристоји светоме. Браћо хришћани! Синови православне цркве! Не о:лушујмо се овим ријечима, већ их запечатимо у дубини душе своје кроз цио живот". 24. Примјери благотворног уплива литургија и молитава на њихову душу. I. Св. Григорије Двојеслов износи важан доживљај дјеловања молитве и жртава за умрлога, који се догодио у његову манастиру. Један брат, због нарушења објета сиромаштва, за страх другима, бјеше по смрти лишен црквенога погреба и молитава кроз 30 дана, а по том из саучешћа према његовој души принашана је кроз 30 дана за њега бескрвна жртва с молитвом. У пошљедњи дан ових молитава јави се мртвн у ви^ењу свом рођеном живом брату и рече му: „Досад ми је било зло, а сад сам опет сретан: јер сам данас ступио у блажени живот". II. Тај исти св. отац у разговору свом са ђагсоном Петром, приповиједа, како се јавио умрли, који је молио пресвитера, да му помогне молитвом код Бога. „Из овога се види, завршује он, како је корисно душама принашање свете жртве, кад и сами дуси моле живе за то, и показују знаке, кроз које се могу очистити од гријеха". III. Св. Јован милостиви, патријарх александријски, често је свршавао божаиствену литургију за умрле и говорио, да она врло добро помаже њиховим душама. За потврду тога наводи он слиједећу околност: „Један узник, за којега родитељи његови, држећи да је мртав, даваху трипут у години божанствену литургију за упокој душе његове: на богојављење, пасху и педесетницу. Кад се овај узник ослободи тамнице и изненада посјети своје роднтеље, приповједи им, да је баш у те исте дане долазио к њему у тамницу неки славан муж са свијетом: окови му падаху с ногу и он бјеше слободан, а у остале дане он бјеше опет у оковима као узник".