Istočnik

Бр. 1.

ИСТОЧНИК

Стр. 21

неколико година почели су се у ту сврху оснивати у разним универзитетским мјестима ужи кругови (т. зв клубови), гдје је омладина из наших крајева долазила у додир, измјењивала своје мисли о народним приликама и тиме донекле радила на самообразовању и спремала се за свој будући нозив. Од колике Је користи то било, не можемо оцијенити, али ипак вије ф 'овај начин одговарао тешкој и озбиљној задаћи, која нас чека у народу, јер ту није било сређеног рада. За то је у почетку ове школске године цјелокуппа академска омладина из наше домовине у Бечу — чији број износи преко седамдесет — закључила на своме првом састанку, да се оснује друштво са извјесном задаћом, што се и ностигло. Задаћа је друштва напријед истакнута и, као што се види, успјех много зависи од његовог материјалног стања. те за то молимо све српске родољубе, да га својим уписом у чланство или нрилозима потпомогну«. Члан помагач улаже сваке године најмање 10 круна, члан оснивач 50 круна једном за свагда или у 10 једнаких мјесечних оброка, добротвор једном за свагда 100 круна, завјешта какав легат или дарује друштву неко добро једнаке вриједности. Адреса: АкасЈепибсћег Уегеш с!ег Зегђеп аиз Вовшеп ип<1 Негсе^оуша „К,ас1". \\Чеп I. 1Јш'тег81Ча4. Распис награда. Матица Српска расписује из задужбине Јована Остојића и жене му Терезије рођ. Зозук за годину 1906: награду од 50 дуката за поједине расправе или монографије из историје Срба. Уједно се напомиње, да су из исте задужбипе с роком до 31. децембра 1906. расписане још ове награде: 1. Живот и рад Саве Текелије — награда 50 дуката. 2. Монографије из историје српске књижевности. Према величини до 200 дуката. 3. Монографије из историје и етнографије Буњеваца. Према величини награда до 200 дуката 4. Монографије из историје српске умјетности (сликарства, вајарства, музике и пјевања). Према величини до 80 дуката. Дјела на расписану награду не могу писци шиљати под својим именом, него треба да их означе натписом или знаком. Име, презиме, положај и мјесто становања морају писци у засебном писму написати, запечатити и обиљежити га оним истим знаком или натписом, који је споља па самом дјелу. Само ће се она нисма отворити, на којима је исти натпис или знак, који је и на награђеним дјелима. Остала ће се писма уништити. Рукописи се не враћају. Награда се издаје онда, кад писац поднесе дјело наштампано или ако пристане, да му се, уз уговор, дјело штампа у издањима Матичиним. У првом случају мора писац дјело издати за годину дана и Матици подпијети 25 комада. Дјела која се штампају у Љетопису могу писци, послије публиковања у Љетопису, о свом трошку прештампати или одштампати посебице. „Српски Ењижевни Гласиик". Са 1906. годином »Српски Књижевни Гласник« улази у шесту годину свога живота.