Istočnik

Стр. 22

источник

Бр. 1.

За пет година излажења »Срнски Књижевни Гласник« се трудио, да оправда и прошири симпатије, којима га је, судећи по њезину одзиву, дочекала српска читалачка публика. С друге стране, он је као и раније, настојао да задобије и прикупи око себе сваким даном све већи број одабраних сарадника из разних области књижевности, умјетности и наука, најодличније представнике не само српске но и бугарске, словенске и хрватске књижевности. Ове године радиће на »Српском Књижевном Гласнику« ови његови досадашњи и будући сарадници: ГГ. Алекса Шантић, Др. Александар Белић, Алфред Јензен, Андра Стефановић, Андреј Протич, Анте Габер, Богдан Поповић, Др Божидар Николајевић, Божо Ловрић. Боривоје Поповић, Бошко Бошковић, Др. Бранислав Петронијевић, Бранко Поповић, Др. Василије Ђерић, Вел. Рајић, В. Јорданов, Бељко Милићевић, Веселин Чајкановић, Вељко Петровић, Др. Влад. Видрић, Др. Влад. Поповић, Владимир Станимировић, Владимир Ћоровић, Др. Вој. Вељковић, Др. Војислав Тзорђевић, Гај Добрићев, Герасим Ивезић, Доброслав Ружић, Драгомир Јанковић, Др. Драгутин Живадиновић, Драгутин Дамјановић, Г. Баласчев, Др. Драгутин Протић, Душан Тзокић, Душан Симић, Др. Ђилдо Вожић, Ђура Димић, Др. Едвард Михел, Иван Ђаја, Др Иван Лорковић, Иво Ћипико, Јаша Продановић, Јелена Димитријевић, Јован Дучић, Јован Жујовић, Јован М. Јовановић, Др. Јован Максимовић, Др. Јован Радопић, Др. Јован Скерлић, Јован Томић, Др Јован Цвијић, Јосии Регали, Др Коста Кумануди, Коста Стојановић, Лазар Кнежевић, Љубомир Бабић-Ђалски, Љубомир Стојановић, Др. Максим Арер, Марин Сабић, Милан Беговић, Милан Грол, Др. Милан ЈовановићБатут, Др. Милан Милојевић, Милан Ракић, Др. Милан Ћурчин, Др. Милоје Васић, Милорад Јанковић, Мил рад Митровић, Милорад Павловић, Милорад Петровић, Милосаа Јелић, Милош Ивковић, Др. Милоје Стојиљковић, Др. Милош Тривунац, Миодраг Ибровац, Милутин Јовановић, Михаило Аврамовић, Др. Михаило Поповић, Др. Михаило Гавриловић, Михаило Ђорђевић, Др Михаило ГЈетровић, Др. Михаило Поповић, Милутин Ускоковић, Миховил Николић, Невесињски, Никола Антула, Никола Петровић, Никола Станаревић, Др. Никола Стојановић, Павле Поповић, Др. Петар Вукићевић. Петар Јанковић, Петар Кочић, Петар Крстић, Петко Тодоров, Пијетро Косорић, Радоје Домановић, Риста Николић, Риста Одавић, Сава Урошевић, Светислав Петровић, Светислав Предић, Светислав Симић, Светислав Стевановић, Светозар Зорић, Светозар Ћоровић, Др. Сима Тројановић, Слободан Јовановић, Др. Станоје Станојевић, Станиша Станишић, Стеван Предић, Стеван Мокрањац, Тјешимир Старчевић, Др. Тихомир Ђорђевић, Урош Петровић, Др. Франко Поточњак, Цветко Манојловић. Према обећањима, које је >Српски Књижевни Гласник« и с других страна добио, круг његових сарадника може се у току идуће године само проширити. Расписом мин. просвјете у Србијн од 15. фебруара 1905. год. ПБр. 3208. препоручен је »Српски Књижевни Гласник« за књижнице народних и средњих школа, на основу одлуке г. министра просвјете и црквених послова од 10. фебруара 1905. год. ПБр. 3208. Цијена је »Српском Књижевном Гласнику« на годину 18 динара. Страник. Као бесплатни додатак листу »Странику« за г. 1905. изашла је VI. св. »Православно богословске Енциклопедије«, коју су наставили нашљедници упокојеног професора гласовитог А. П. Лопухина. У VI. свесци Енциклопедије има 218. посебних чланака из пера 48 сарадника, од којих иоловицу сачињавају професори виших научних завода. Ово велико дјело, отпочето од упокојеног заслужнога