Istočnik

<Птр. 74

источник

Бр. 3.

исто градиво за све ниже пучке школе иодијељене и неподијељене, да се има узимати обзир на школе у сједишту свештеника и на оне у већој или мањој удаљености од његова сједишта и да се, према прописаном градиву, уреди и потребан број часова за катихизовање. Напошљетку, да се, на темељу постојећих варедаба, у погледу предавања црквено-словенског језика, појања и држања ексхорте тачио опредијели, што спада православном учитељу а што катихети у дужност, па потом, да се и за те предмете изда посебна наетавна основа.*) Преостаје још да речемо коју у затар иравилног дидактичног метода. Истина, бољом наставном основом и савршенијим уџбеницима поспјешило би се донекле и рационално иредавање вјеровауке. Но то није доста. Сваки катихета треба да има пред очима стална правила и одре^ен пут у настави: објективну и субјекгивну страну дидактичког метода, у којем претеже психолошки елеменат. Овдје би имали примјетити, да се узме у обзир и домаће васпитање наших кагихумена. Код нас, у вјерској настави, као да се већ у првом почетку са тим слабо рачуна. Међутим имали би добро да упамтимо, да је света а и прва дужност катихетина у том погледу, да пречишћава и расвјетљује домаћим васпитањем усвојене преставе — занемарено допуни и дотјера а погрешке неутрализује. Одавајући призиање часним изузецима, налазимо на том пољу и у том раду, још доста неједнакости а и празнине. Па да се и тој невољи доскочи, добро би било, да се катихетама помогне на два начина: детаљном наставном основом у облику програма катихетског школског рада и добром ручном књигом као руковоЈрм за вјероучитеље. Детаљном наставном основом прописано градиво разредило би се по разредима правилно у методичке јединице, за сваки поједини ча,с вјеронауке у седмици. Тако би се избјегло пребрзом или преполаганом настављању, као и томе, да се основне ствари не занемаре или, можда, само површно обраде. На ту работу упућује нас Еоменски још у XVII. вијеку, ријечима: „Мора да се сав рад у школи тако разреди, да се зиа снаке године, мјесеца, дана и часа, што да се ради". У ручној пак књизи за катихете нашли би потребан, прикупљен и пречишћен материјал за објашњавање, доказивање и попуњавање онох^а што се дјеци иредаје. Добро је овдје примјетио један наш педагог: „томе градиву био би посао, да из вјероучитељевих уста задахне животом, интересом и свјежином све, што је у дјечијим књижицама истакнуто као закон". „За дијете је вели други — потребан конкретан живот, живо посматрање, што вшпе вриједи од сухопарног упражњавања у мишљењу, помоћу којег

*) ,,Паотир Добри". Год. I. Кр. 1, 4.