Istočnik

Стр. 124

источник

На погаљетку, да разгледамо и то, како је условно крштав>ње импортирано у нашу цркву ? Високопреосвећени господин др. Никодим Милаги, епископ далматински, у својем тумачењу правила православне цркве, изволио је примјетити: „Из латипске цркве, као што је Могила више ствари увео у свој требник (види прим. биљ. 14. § 44. мога цркв. права), тако је ио свој ирилици увео и ову формулу при крштењу лица, за која се не зна поуздано, да су крштена" (књ. II. стр. 209. лит. 148.). Да нам не би ко приговорио, да смо помоћу постулата хтјели доказати фактичност, износимо, на темељу позитивних историјских дата, слиједеће необориве чињенице. Магистер богословља А. 0. Хоинацкш, у својој изврсној радњи о западно-руској црквеној унији 1 ), нарочито тврди и доказима поткрепљује, да се кијевски митрополит Петар Могила, при издавању свога требника 1646. г., осим требника грчких и словенских, служио такођер и ритуалом римским. Испоређујућ Могилин требник са римским ритуалом ПавлаУ., 2 ] нашао је учени руски богослов у појединим одјелцима буквални превод. Тако у требнику Могиле у одјелењу : „о крлценји днкок г к или ч8д 'к р о д а нј, и \ с а " пише: „дп1,е ч!Јдо или дшгк н-ккТн отк женк1 родитсд прик/иочнтту и а1и,е окрлз г к чмок-кческји нж-кти не к8дет'к, дл не кбдет г к, кроцнгк. же к г к толгк недо« 8/И'кн'п кбдетту, да креститсд подк Т010 кондицјно: дпце сји чслок-ккк (стк КРИЦЛГГСА (шгк Божји, ИЛ1А ј)(К'К: ко ИЛ1Л Отцл И нроч '. Дш,« же /ИН0Г0КИДЕ1ГК днк-к родитсА, и недо8лгк|т г^детт*., един к или лшопе с 8 тк , да нс к8дет г к крацигк, дондеж« разсВдитсА с1{. Разс8жденј( жс снцекдго дл кбдгг-к, — лш,« (дин8 или /иноги илитк глак м, (дин8 или лјног Г а пер;и; ико тогдл толнкожде Л1Н0Г1А к8д8т г к сердцл, и д8ши, и разд г клкнјн челок'кцк1. И к г к снцеколпх нлдсжи, к1иждо Н^-ћ осошгк дл КрНЦИГК к8дет г к, кош&ждо НЛ ГЛЛК'к к0д8 козлнкла н гллголл: крацлетсА рлк^к В ожји, и/иа рект*: ко и/иа Отцл н проч.. (Ч. 1. стр. 1 —19.). То је буквални превод из римског ритуала Павла V., који у латинском оригиналу овако гласи: „МопзЂгиш, (рдо(1 ћишапат бресЈет поп ргае 8е Гегак, ђар118а1П поп Деђе!: с1е ^ио 81 11и1>1иш Гиегј!: ћар1л8е1иг аић ћас сопс11(;1оие: „81 1и ез ћото, е§-о 1е ћар^го" е1се1. 111и<1 уего, (1е ^ио <1ић'|ит ев!, ипапе, аи1 р1игез 81п(; регвоиае, поп ћар!;18е1иг с1опес 1 (1 (118Сегпа1:иг: (ћвсегп! аа(,ет ро4е8(; 81 ћаћеок ипит уе1 р1ига сар1(а, ипит уе1 р1ига рес1ога; 1ипе епЈт ^оћЈеш егип1 согс1а, е1 ап1тае, ћоттев^ие сПвктсЦ е1 ео сави 8ш^ић 8еогаит зип!; ћар112ап(ћ, итси^ие <Исепс1о: „Е^о 1е ћар112о е1се1..." Хоинацкш иде још и даље. Тврди да је ритуал Павла V. био још 1636. г. по неком далматинском

') М. Б. О. богослуж. благоч. вапад. цер. Стр. 15. а ) Исто. Стр. 16.