Istočnik

источник

Стр. 189

је многе затвором кажњавала, многима другим начином досадила, али отнадника — хвала Богу — ипак не би ни једног. Рад архимандрита Николаја постао је још опссжнији, када су јапапске власти са хришћанима љепгле поступати почеле. Број вјерних мпожио се с дана у даи и па брзо је прешао стотипу, па стотине, и дође па хиљаду и хиљаде, тако да је нужно било дизати школе и цркве, отворити богословско училиште, организовати парохије и црквене књиге на јапански језик превести. По примјеру руске цркве од почетка је Николај сваке године позивао свештенике, вјероучитеље и свјетовне предстојнике цркв. општина па договор. Те конферепције држане су сваке године од 30. јуна до 4 јула. На првом састанку, 1874-е било је 8, а на осталима по 40 чланова између ових 16 свјетовњака. Труд и успјешан рад архимандрита Николаја признаде и руски св. синод, те га 1884. позове у Петроград, изабере за епископа и посвети, а уједно му повиси и нужну дотацију за издржавање новообразованих парохија. Сад је већ иптло лакше. Околности политичке биле су по православље повољне, те је преосвегнтепи Николај по повратку из Петрограда 1885. осветио камен темељац архијерејске катедрале своје у Токију, а 24. фебруара 1891. у присуству пол. власти и дииломатског кора свечано је троносао по плапу руског архитекта Суропова сазидани храм. Колико је то зграда импозантпа, може се отуд закључити, што је градња стала 300000 рубаља, а. може у њу стати 2000 дун а. Под водством руског неимара радили су на њој сами јапански радници. Црква је нарочитим обзиром на земљотрес, који се у тим крајевима често појављује, саграђена; а да је радња солидна, већ је досад доказано, јер је већ неколико земљотреса досад издржала. Саграђена је у руско-византијском стилу на једном вису у близини руског посланства, тако рећи на најљепгнем мјесту, јер се са свију страна града угледати може. Од 1889. године признала је јапапска влада хришћанство слободном вјероисповјести, те је од тога доба православна црква под заштитом грађанскога закопика. Колико преосвештени Николај своју паству љуби, засвједочено је осим успјешпог му рада и тијем, што ју ни за вријеме мипулога руско-јапапског рата није оставио. Очипском бригом и осјетљивим за јад своје духовпе дјеце срцем похађао је он и тјешио многобројпе руске заробљенике, који су у Токијо доведени. И за дивно чудо, док су због тумулта, који је у Токију ушљед неповољног закључка мира између Русије и Јапана букнуо, скоро све иноземне мисије мање више страдале, православна руска мисија остаде нетакпута. Бог је изабрао свога слугу, чији такт и мудро опхођење са непријатељем учипише, да се младо стабло православне цркве у Јапану не повриједи. По службеним податцима од 1905., има у Јапану 28.397 православних хришћана, који су у 260 парохија подијељени. Свештепика има свега 19Ф, самих Јаианаца. Православно богослужење врши се искључиво на јапанском језику у 178 цркви, а за религијозно-морално васпитање побрипула се мисија са 4 школе, од којих су три у Токију. Овдје је и богословско сјемениште, а у Кијото постоји женска школа. Свети синод руски потпомаже јапанску цркву са 49000 рубаља, а фонд православне мисије са близу 26000 рубаља.