Istočnik

Стр. 204

источник

Бр. 8.

А уочи друге неђеље и у исто доба ноћи, по други пут јој се јави и рече Она изванредно лијепа и блага жена, али је Пелагија опет држала: да је то плод фантазије, и ником није казала. И у очи треће не|јел>е и у исто доба ноћи, поново јој се јави, укори је што је није послушала, и запријети јој срџбом Сина Свог Христа Вога нашег: ако јој заповјед не изврши. И упита Пелагија ЕБу са страхопошговањем: „Из каквих ће срестава човјек којем ме Ти шаљеш, подигнути тако великољепни и сјајни храм, као што Ти желиш ?" И Пелагија доби од ВВе одговор: „Ја ћу се за све постарати, а ти само изврши што ти говорим, и не брини се шта ће бити даље." „А која си Ти Носиођо моја, да се на мене срдиш и да ми заповједаш да извршим заповједи Твоје?" упита Пелагија. „Благок-кстк^и зелме цлдсстк к»/то одговори јој пресвета Богородица, „Хкалите некеса Е0Ж110 слак^!" прихвати и од сна се ослободи зачуђена Пелагија. И Пелагија хитро устаде, помоли се Богу и пресветој Богоматери, па отиде и све са страхом и ^жасом исприча својој старјешиници: манастирској игуманији. Старјешиница познавајући њезину побожност, благост и добра дјела, није посумњала у истину овог чудног приказања, већ посла Пелагију к споменутом стараоцу, да му све тачно исприча. И кад све исприча Пелагија стараоцу, изјави Му свој страх по пријетњи пресвете Богородице, — да ће срџба Сина ГБеног Христа Вога нашег, панути на острово, ако се не испуни наредба Њена. Али старац није повјеровао Пелагији, ма да јој је признао: да би било лијепо и Богу угодно кад би јој се жеља остварила. Већ ју је свјетовао да ово све исприча Гаврилу, епископу тога острова. Епископ Гаврило особитом је иажњом саслушао монахињу побожну. Познавајући ГХелагијин непорочни живот, закључи, да ово њено ви^ење неможе бити фантазија сна простог, обичног. И у овом увјерењу .Гаврила су утврдила још ранија доказивања једног старог, иобожиог градског старосједиоца да се на мјесту о коме је монахиња говорила, налази затрпана икона пресвете Богородице. А то су му и други побожници казивали доказујући неопходну потребу, да се откопа. И послије тога Гаврило, епископ добродушни, сазва угледније грађане и све свештенство епархије своје, и пред свима, а у при-