Istočnik

Стр. 198

источник

Бр. 8.

жија? — И иије ли грдна грјехота и помисдити, а камо ли као што толики од вас чине, покушати, да човјек Вога нагонити може, да му по вољи његовој учини. Јеси ли расуђивао игда, ма може ли бити, да је у врачаре толика сила, да је снажнија и моћнија код Бога, од Мајке Божнје и светих угодиика: јер ти они молитву не испунише, а врачара и гатар ти обрекоше, да ће ти бити што желиш? Треба ли ти роде још и више ријечн да се освједочиш, да те, ти несретници, од Бога отпадници, безазленог, бестидно варају. Зар мислите браћо да нас неће и Бог н л^уди на одговор позвати, ако болесника врачари повјеримо, и она га својим поганим лијековима отрује, у мјесто да смо за времена љечника потражили, који би болника Божјом помоћу од смрти спасао? Зар није убијство, ако болнор као што ваља не лијечиш? А зар незнаш, да ћеш за убијство и сам своју душу изгубити? Та да су врачбине Богу угодне, зар би их Бог толико забрањивао? да их Бог не сматра као обраћање и сдружење са духом пакленим, зар би у закон ставио: „Нека се не нађе у тебе, који би водио сина свога или шћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама или по птицама, илити урочник, илити бајач, нити који се договара са злијем духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве" (V. Мој. 18. 10. 11.); Да су врачбине свијету нужне, а да врачари нијесу опасне варалице, зар би у староме завјету писало: „вјештици пе дај да живи" ? (П. Мој. 22, 18) зар би нас апостол упозорио: „иоганијех и бапскијех гаталнца клони се" (I. Тит. 1, 4.) и зар би Господ којн је толико благ и милостив, дуготрпељив и многомилостив, зар би Господ, да му је угодно, што се с врачарамл. мијешамо тако страшно запријетио, као што вели: „А ако се ке обрати врачарима и гатарима . . . окренућу лице своје на супрот њему и истријебићу га из народа његова . ." (III. Мојс. 20, 6). Тако рећи прстом сам упро у она мјеста божијег закона кпја празновјерицу осуђују. Иотсјетио сам вас браћо на заблуду вашу, да сазнате, да се освједочите о страхоти гријеха тога, који се зато толико одомаћио, што је много безазленијег изгледа, него што је у истини. А није браћо дим од сумпора, који убија сваку клицу живота толико опасан, колико је опасна погана маглуштина празновјерице, која праву вјеру са лажи мнјеша, и у промисао Божији п вјррује и сумња. На кад љубазни све то знате, клопите се гриј<>ха тога. Израиљски цар Саул, био је помазаник Божији и док је слушао Бога славан, сретан и виђен. но кад одбаци закон Божији и подаде се за