Istočnik

Стр. 238

ИСТОЧНИК

Личне вијести. Његово Високопреосвештенсгво господин АЕ и Митрополит дабробосански Николај отпутовао је 20. јуна о. г. у Карлове вари, гдје ће се до Преображења бавити. Ступио у монагатво. Катихета држ. вел, гимназије сарајевске, госп. Симо Иоповић, доктор богословије, замонашио се дана 17. јуна 1906. у манастиру Житомислићу и добио име: Симеун. На Истоку. Проносе се озбиљни гласови, да је братство светога гроба у васељенској патријаршији јерусалимској закључило, да непокретности св. гроба Господњег, које се у Буковини налазе прода. То су пет пољских добара: Волчинец, Вашковци, Багринешће, Тресћапа и Драчинец, која су добра побожни православни Хришћани светом гробу завјештали. Буковинске, њемачке и јеврејске новине пишу, да је тобоже патријаршија јерусалимска извјесног Морица Блаукопфа, адвоката черно вичког опуномоћила, да у њено име са евентуалним купцима преговара Када се ова невјероватпа вијест прочула: васељенски патријарси: цариградски Јоаким и бивши јерусалимски Никодим с мјеста су послали своје посланице светом синоду јерусалимском, осудивши овај поступак светогробског братства, но оно је своју намјеру материјалном кризом својом правдало. Међутим нашао се неки имућан и благочастив Грк, Зервудаки, који је, само да се те непокретности не отуђе, поклонио светогробском братству 20000 франака и понудио му своју благајницу, да се братство из ње зајмом помогне. На жалосг ни овај покушај, да се ти побожни завјештаји спасу, није био успјешан, јер објава за продају није повучена. Церковнни В^стникђ из којег ову биљешку допосимо, врло осуђује због ове намјере поменуто братство. (Овдје' примјећујемо, да братство св. гроба има 150 чланова Грка, и да је оно не само црквено друштво иего донекле и народнополитичко. Оно издржава богословску школу св. Крста у Јерусалиму, а мјесеца јапуара ове године поради сузбијања иновјерних мисионара отворило је школу у Јафи. — Ц. В. 13. — 1906). Црквено нојаље. У најновије доба све већу пажњу обраћају духовне власти на црквено појање на Истоку. Тако у Цариграду постоји нарочито друштво за теоретско и практично учење појања. Оно се састоји из најбољих зналаца пјенија и из јеропсалта архијерејских цркви. Иста таква школа постоји и у Атини, затим на острову Тиносу и у Солуну, а скоро је отворена једна у Патрасу. Митрополија Карловачка. Уређеље богословије. Архијерејски синод у свом пошљедњем засједању донио је нов штатут о уређењу богословскога училишта карловачког. По овом новом штатуту подијељени су наставници богословије у три категорије, и то: у редовне професоре са годишњом платом од 3600 Круна и станарином од 600 круна; у ванредне са платом од 3000 круна и станарином од 400 круна и у доценте са платом од 2400 круна. На основу овог штатута именовао је архијерејски синод осим досадањих редовних професора гг. Јована ВучковиЛп, Млариона Зеремског и Јована Живковипа за редовне професоре и гг. Валеријана Прибичевипа и дра Викеити/а ВујиКа; за ванредне професоре дра Јоакима ЧуаиЛа, Николу Ђури%а и Владана МакснмовиЛа,