Istočnik

Стр. 250

ИСТОЧНИК

Бр. 10.

на Цариград обратили, но директне дозволе није нико добио, већ се ријешење свагда припуштало архипастирском бдагорасуђењу. 4. Разрјегаење од 4. стеиена трородне својдбе даиас већ важи као опште правило. Бар у Милашеву: Цркв. праву изрично пише, да су ,,бракови у 4. степену трородне својдбе допуштени", и да то гледиште данашњим даном „важи свугдје" 1 ). Што је пак београдска митрополија и трећи степен трородне својдбе разријешила, имала је право према историји ове брачне сметње, која је и онако новијег порјекла, а понајвише је због слића имена у праксу и уведена. Руси су пошли још и даље. Јер је руски св. синод још 21. априла 1841. издао наредбу, коју је 28. марта 1859. допунио, а по којој наредби трородна својдба само у првом степену сачињава неотклоњиву сметњу, дочим су сви остали степени разрјешиви 2 ). Овај синодални указ оснива се на 50.-ој глави крмчије (одсјек о браку) гдје се само 1. степен трородне својдбе забрањује „по закону" а остали тек — по обичају 3 ). У нас се 4. степен разрјешава, а 3. забрањује. 5. Нејасно нам звучи 5. тачка ријешења, да се брак у 5. степену духовног сроства у побочној линији може дозволити. Нејасно с тога, гато је црквено-правно начело, да се у духовном сроству степени само у директној, а не у побочној линији броје 4 ). Не имајући оригиналног записника сједничког, држимо, да ће ово бити погрјешка, тим прије, што се баш о 5. степену говори. Јер ма да наш народ до кумства — како и вал>а — врло много држи, не може бити, да би кумство и у споредној линији, па чак и до петог степена у очима народа брачну сметњу сачињавало. Но све да је гледиште народа и тако, није тако гледиште црквене власти, као тумача канона, што доказује и овај примјер. У синодалној сједници, држаној у Цариграду мјесеца маја 1611. под пресједнигатвом патријарха Неофита П. стављрно је питање, да ли је дозвољен брак између кумовог сина и и родице кумчета, који су у 5. степену дух. сроства. Синод је овај брак дозволио са разлога, што је духовно сроство у споредном правцу 5 ). Биће, да се овдје не ради о побочној, већ о директној нисходеЛој лози, која с једне стране од кума, а с друге од кумчета проистиче

') Милаш: Цркв. право 652.

2 ) Павловг,: Церк. право 438.

3 ) Милага: Цркв. право 652.

4 ) 21ттапа: Ећегесћ! 275. и 276. и Милаш: Цркв. право 653.

5 ) 21штап; Ећегеоћ4 275.