Istočnik

Бр. 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 283

поправи, ама ти покушаји се чипе већ двадесет година, на жалост свагда без успјеха. Најважнији покушај, да се среде црквено-просвјетне прилике, сачињава предлог св. синода за црквени закон: §ххХгјасастт1%а чо^оауеШх. Тај предлог је створио св. Синод споразумно са министром црквених послова, који га је поднио народној скупштини. Но ријеч не постаде тијело, предлог оста предлог, ма да је пријека потреба да се прогласи законом, јер колико је умјестан, толико би се без нарочитих потешкоћа могао спровести. Најглавнија тачка тога предлога — којег је професор богословског факултета, Диомидис Кориакос, у Атини, још 1883. у истом облику предложио јесте: оснивање тзв. црквене благајнице, којој би била сврха: 1. да потпомаже све богословске школе у држави; 2. да васнитава на богословском факултету у Атшш и за тим на разним европским свеучилиштима што снремнији клир. На стране универзитете слали би се о трошку црквене благајнице они богослови, који би се на распи.ани натјечај пријавили, и пред одређеном комисијом пријамни испит најбоље положили. Даље би била сврха благајнице: 3. Да плаћа свештенике — од ђакона до епископа 4. Да потпомаже слабе или због старости за вршење свештеничке дужности неспособне свештенике. 5. Да подиже задужбине за црквену музику и сликарство. Нужна свота за оснивање ове хазне лако би се скупила, јер се Грцима мора признати, да је у њих за филантропске сврхе врло лако новаца добити. Оснивање поменуте благајнице с тога с никаковим потешкоћама не би скоичано било нити би било нужпо да ју држава дотира. Новац те благајнице не би био новац, који би припадао држави, него цркви — која га у ствари има већ сада на расположењу, ама жељела би да га помоћу овога закона у једној заједничкој благајници смјести. Једна тачка тог закона је оснивање богословије (Еброст^ '1ароб:баахауЕоо) у Атини, која би се смјестила у згради, коју је у ту сврху подигао пок. атински митрополит Герман. Свршени ученици те школе најприје би се намјештали као учитељи основних школа, те би се послије навршене законите доби за свештенике рукополагали. Потребни трошкови за издржавање те школе били би већ у народној банци уложених 45.000 др. (драхма — круна, динар, франак) те у истој банци отворени кредит манастира Пендељи 25.000 др. и Петраки 30.000 др. Важна је тачка у том закону о управи имања манастирских те о посланству енископа у Америку, ради прегледа рада свештенства грчких колонија американских. Спомена је вриједан рад за развој црквене умјетности и музике. За развој црквене умјетности основао је сада нови митрополит атински преосвештени Теоклит нарочито друштво са задаћом да гоји црквену умјетност и то, да: 1. Потпомаже она дјела из области умјетносги, која се оснивају иа фактичној подлози истините визаптијске умјетности. 2. Да развија црквеиу умјетност, али не нрелазећи границе техничког карактера и иобожности византијске умјетности.