Istočnik

Вр. 12. и 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 335

Но најзанимљивији су споменицм који су из раскопаног брежуљка у Тел-ел-јехудији извађени. Учењацима је пошло за руком, да потпуно ископају напријед поменуту синагогу првосвештеника Оније V. Храм је строго по типу Соломоповог храма. Као што пише Јосиф Флавије, за вријеме гоњења Аптиоха Епифапа, многи су Јудејци пребјегли у Египат, гдје су се на источној страни делте нилске настанили. Овдје је послије подигао храм првосвештеник Онија. Археолози су и досад држали, да је тај храм на неких 18 енглеских миља од Каира удаљен био, и сад је тим веће задовољство у тих учењака што су ископине ову предпоставку потврдиле. А доказало се и то, да су подаци историка Јосифа Флавија најтачнији, јер осим што се само мјесто града са подацима гпеговим слаже, слажу се и мјере, које он наводи. Тако на пр. Флавије вели, да су шанчеви око овога града 60 грчких хвати високи, што се приликом откопавања потпуна освједочило. Флавије тврди, да је храм из времена Птоломеја Филометора, што се доказује мпогим новцима и судовима из времена тога цара. Флавије наводи, да темељ овога храма и дворишта му има облик трокута, што се такође потврдило. Осим тога да су доиста Јудејци радили на овом храму доказује и та околност што је на једној плочи наведен рачун и у њему се спомиње име Авраама; а да је доиста храм био опдје, види се из нађених полуизгорјелих животињских костију, — тих остатака принесених жртви Цио храм и дворшите око њега износе до три четири француске акр-е, тако да је зграда управо у половипу велика као што бијаше храм Соломонов. Мање су ствари у оригиналу, а веће у доставјерним моделима изложене у врло поучној изложби библ -археологпког друштва лондонског, те како изложба има доста стручних посјетилаца држимо, да и нас мора занимати све оно, што се о њој у свјетским листовима пише. По В. Н. •— Ја. Званични огласи. Епархијски црквени суд у Сарајеву. Брј 896. ех 1906. С т ј е ч а ј. У смислу § 89. „Црквено-просвјетне Уредбе" овим се расписује стјечај на упражњену парохију Добрињу код Високог у протопрезвитерату сарајевском. Парохија има преко '2000 душа. Парохијалног стана нема, а црква је парохијална у Високом, коју је парох добрињски дужан са височким чредно служити. Компетенти имају своје ваљано инструисане молбенице са свима својим свједоџбама школским (§§ 90. и 91. Уредбе) овоме црквеноме суду до 8. октобра 1906. године поднијети. Из сједнице епархијског црквеног суда, држане у Сарајеву 30. августа 1906. АЕ и Митрополит Дабро-босански Николаи, с. р.