Istočnik

Стр. 364

источник

Бр. 14. и 15.

Ради тога се крсту и додају мпога почасна имена. Тако се зове: др*ко жикоткојжо, 88 ) др(ко прештно!, 39 ) др(ко тлнжА. Назива се и благословеним дрветом, 40 ) часним, 41 ) нрссветим, 42 ) и животворним крстом. Још му се приписују имена: шпок^ди/ила пок^дд, Н1пок^дил10( ор8ж'Г(, дк!рт> рлиЈкдА, к^рни^г оутк!рждж'Г( ; 4б ) похвала, 44 ) нада, 46 ) и утврђење вијерних, 46 ) пристлниф! гп«(ж'1а, пристаниште оних, које бура гони, утврђење и чувар васељене, заштита пострадалих. Љекар болесних, јллкл л|8чгпикшк-ћ, цркке огрлгкдж'1(, дика цркве, јер је он слава ангелска и пропаст демонска. И тако крст Голготски постаде у очима сљедбеника Христових символом мира, љубави и опроштења, па и дан данас ужива велико поштовање. А то се види из тога, што је св. црква православна у част крста посветила не само поједине дане, него и седмице. Тако 14. септембар посветила је: коздкижжно читндго кр((тл, за спомен проналаска његова од царице Јелене, за што је спојена и успомена на повратак његов из ропства персијскога за вријеме Ираклија. За тим дан 7. маја —■ појава звјезданога крста у Јерусалиму. По томе дан 7. августа (успомена побједа Апдрије Богољупког на Бугарима и императора Мануила у 1'2. вијеку). 47 ) У част крста Христова посвећена је и цијела средња седмица великог поста, и најпослије сваки петак н све сриједе преко цијеле године. А кад буде пришкткп Смнл чмок^чккдгш, (Мат. 24. 2; Лук. 17. 24.) показаће се на небу као претеча небескога Судије Његов крст, 48 ) као што нам казује св. јеванђелист Матеј: и тогдл мкит^а зндлннн Смнд чмок^чккигш \\а н(еин 24. 30). Иокушао сам, да у кратко изнесем историју онога крста, што га је Син Божји узео на Себе, узнио на Голготу, на којем је небеска жртва, за откуп гријехова рода људскога, разапет, измучен и прогнан, исмијан и прободен испустио дух. То је крст свјетлости обливен светом крви Христовом, окађен страпшим мукама и освећен смрћу Његовом, засијао супцем вјечне истине, која је заблуђело човјечанство извела из таме гријехова и тешких заблуда, научила љубави, повела у свијетлост. То је часни крст Христов — највећа светиња Божја на земљи, највеће добро, које људи с неба добише и које на своје груди притиснути могоше. 38 ) 1. стихира по кркт"6л|"к коздкижжГи. Код Римљана крот ое називао: срамотно дрво, несретно дрво. (Београдски Весник срп. цркве од 1904. св. III. стр. 242.) Манихеји исповједајући поред дуализма и докетизам, учили су: да се Ис. Христос само привидно родио, страдао и умро, на ради тога се нијесу клањали ни крсту ни Богородици (»Еоголшлн, цркккл комнгкл н крксгАни«. Историчка расправа написао Др. Божчдар Петрановић, Задар 1807. стр. 34.) А Богомили се ничега тако не гнушаше као крста и крснога знамења; не могаху ни помислити, да је прави Хришћанин онај човјек, који вијерним на видјело износи „ору],е срамоте" и смрти Христове. Они говораху: не треба крст поштовати, него га треба мрзити и презирати. („Историја српскога народа" ва средње школе од Миленка Вукићевића. Прва књига. Београд 1904. стр. 101.; и Др, Б, Петрановић, стр. 61.) 39 ) 2. стихира на хвалите. *") 4. стихира на Госп, возвах. 41 ) 1 стихира на литији. 43 ) 1 стихира на хвалите. 43 ) 1 стихира на стиховње. 44 ) 2 стихира на Гос. возвах. 45 ) Стихира по јевангелију. 46 ) Свјетилен. 4 ') „Иросвјета" за 1896. стр. 197. и 248, 48 ) Макарије (Шевић) Нравосл. догмат. богословије, II. дио, етр. 342.