Istočnik

Стр. 340 И С Т 0 Ч Н И К Бр. 14. и 15. та два списа изложити само укратко колико је то неопходно нужно за разумевање саме његове доктрине. Расправу ћемо према томе поделити на четири одел>ка. У првом одељку биће изложени Хартманови погледи на историјски развитак религије, у другом биће изложена његова психологија религије, у трећем метафизика религије а у четвртом етика религије, следујући при томе самој подели Хартмановој у његовој „Религији Духа", која је подељена на последња три одељка. 11РВИ ОДЕЉАК. Историјски развитак религије по Хартману. У своме наведеном делу „Религијска свест човечанства и т. д." Хартман је покушао да на религијске чињенице примени идеју еволуције, да покаже како постојеће религије пресгављају поједине моменте у развићу религије у опште, како и религија као духовни гхроизвод човечанства исто тако подложва развићу као и сви остали духовни производи људски. Свака поједина релагија у развићу религијске свести преставља релативну истину, т. ј. свака од њих садржи по један оправдани момент апсолугне религије, која је крајњи циљ развитка религијске свести и у којој су све поједине религије задржане у ономе што је у њима истинито, што сачињава њихов оправдани момент. На тај начин схвата Хартман развиће религије исто тако како је то и Хегел чинио, само се он разликуј? од Хегела (и свију претходних филозофа у опште) у томе, што док овај сматра хришћанство, дакле једну од датих религија, за апсолутну религију (слично томе сматрао је Шопенхауер индијску религију за апсолутну), дотле Хартман држи, да ниједна од постојећнх религија није апсолутнз. Таква тек има да се јави. Његова пак филозофија религије даје основе те нове апсолутне религије. Историјски ток развитка религијске свести, који води тој последњој завршној фази религије, по Хартману је у кратко следећи. Постоје два основна ступња у развитку религијске свести, или друкчије речено, све се историјске форме религијске дају поделити у две основне групе. Први основни ступањ у развитку религијске свести чине природне, а други основни ступањ у њеном развитку чине натприродне религије. Батурализам се састоји у обожавању природе, њених објеката и снага, док се супранатурализам састоји у обожавању бића која стоје над природом, која нису чулно-материјалне већ надчулно-духовне природе. Натуралистичка религија происходи из личног егоизма човековог, док се