Istočnik

Бр. 21.

ИСТОЧНИК

Стр. 557

вршити вољно и без роптања и све дужности, које та уредба и на основу ње постављење власти од Вас ишту? За што заборављчте при томе на поуку св. писма, да треба давати Богу што је Божије, цару што је царево, и у опште свакоме што је његово? За што опда да се буните против плаћања епитрахиљских пристојаба свештеничких, које је пристојбе за то надлежна управна власт наша установила? Немојте се изговарати тим, да Вас од тог плаћања ослобођава давање 10% црквено-школског приреза. Кад би тим прирезом народ био ослобођен од сваког даљег подавања свом свештенству, не би самоуправна власт ваша, која је из самог народа потекла, наређивала никаквих других плаћања за Вас. Не иде пи једна власт ва тим, да товари на народ намете сувигане, већ само потребне; а најмање ће учинити то једна власт, ксја ив народа нотиче са задаћом, да о сваковрсном народном добру бригу води. Немојте заборавити, да по св. писму има живити од олтара онај, ко олтару служи, а то су Ваши свештеници. А како ће они живити од олтара, ако се Ви устежете да на тај олтар дајете приносе толике, да свештеници Ваши према духу времена данашњег све потребе своје и своје породице пристојно подмиривати могу? Како можете и помислити да ће људи, које Ви из своје средине бирате за управу свих црквених и школских послова наших, огријешити се о обзире дужне према своме народу, и да ће наредити да народ сноси непотребне терете какове? Али немојте заборавити да ти исти људи морају да воде бригу уједно и о томе, да сваки радник народни добије и пристојну и примјерну награду за рад и труд свој у народном послу своме, па да с тим неможете избјећи снашање терета с таквом наградом скопчаних. — Немојте се ви при томе бранити с тим, да терета других и онако доста имате. Према оппхтим потребама Вашима терети су ти још и сувише малени. ЕВива нашег народног живота обрасла је самим коровом, трњем и чкаљем. Треба ту много радника за крчење, чишћење и дотјеривање у ред те њиве, а за тај посао иште се с тога још много материјалних жртава. А ове се могу намакнути само тако, ако Ви одбаците сваки непаметан и са раскоши, дакле непотребним трогаком, скопчани обичај из живота свога народпог, ако напустите из обичаја својих, који су иначе по себи достојни сваког уважења, све оно, гато Вас у тим обичајима води харчењу и безкорисном расипању Ваше, знојем труда Вашег и муком добивене, тековине. Одбаците из народног живота Вашег све оно, што св. мати црква наша као брижна руководитељка цијелог живота нашег не тражи од Вас, и сведите на иајмању мјеру трошкове око равних пригода породичног живота свога, па ћете видјети, да ћете распола-