Istočnik

Стр. 558

источник

Бр. 21.

гати вавда с материјалним средствима, потребнима и ва подмирење неопходно нужних црквено-просвјетних потреба наших. Слушајте и вршите савјете и препоруке ваших црквено-школских власти, на оснивајте своје вјероисповједне школе ва основну наставу и васпитање подмлатка свога; шаљите дјецу своју у свијет на ивучавање трговине и корисних заната, да тако с једве стране олакшате касније живот дјеци, која на дому остану, и да с друге стране оној дјеци, која иду у свијет, осигурате сјајну материјалну будућност, често много бољу и уноснију, него ли ју имају они, који уче средње и више школе, које на крају крајева праве велики дио такових друштвеним незадовољницима. Оснивајте, гдје Вам је год могуће, разна просвјетна и привредна удружења, корисна и по појединца и по општу нашу народну ствар. Нарочито оснивајте бемлорадничке вадруге, гдје год услови ва то постоје, јер оне ће вас научити умјереном и трезвеном начину живота, радној врједноћи и равумној штедњи, које ће врлине све заједно омогућити Вам постивавање и остварење многих опште корисних ствари и установа у народу, и које ће Вас ставити у положај, да будете у стању веселога срца приносити сваку материјалну жртву на олтар своје цркве и школе. Вожићну радост нас свих мути и та немила појава нашег досадањег самоуправног живота, што је се нашло у неким мјестима и црквених одбора и појединих група људи, који се противе наредбама претпостављене духовне власти у ствари привременог пристављања свештеника за неке парохије и црквене општине. Противљење у таквим стварима доказ је велике недисциплинираности неких људи из нашега народа, и знак је то врло малог смисла код такових људи за ред у опште, кад у једној организованој цјелини, у којој је ваконом одређен свакоме његов положај, његово право и дужност, сваки појединац или по неке законом непризнате групе људи траже да се њихова жеља испуни и ондје, гдје се испуњењем те жеље општој ствари никаква корист не чини. Пркос је то само жалосни и неопростиви код такових људи, који с једне стране свједочи о томе, да ти људи немају поштовања дужнога ни спрам своје претпостављене духовне власти, ни спрам закона, који тој власти даје искључиво право располагања у стварима споменуте природе; с друге стране води такови пркос неслози, сва^и, раздору, странчарењу и међусобним трзавицама у крилу дотичне општине, што све урађа само великом штетом за сваки општи интерес у таквој општини и парохији, који се неби смио никад вапостављати личним и страначким интересима, којих је плод пркос споменуте врсте.