Istočnik

Стр. 68

источник

Прошла је прва трогодишња периода нашег аутономног живота, прошле су три године свештеничке патње и гладовања у ћутању и празном надању, и свештенство сада, када је видјело да му се или нема отклен дати или му се не ће да да, треба да днгне свој глас у обрану своје части, која му је понижена са плаћом пижом од жандарске и да тражи стално уређење својих берива, која ће бити према његовој спреми и друштвеном положају, онако као и у осталим просвећеним државама. Мислим да нема умна и поштена човјека, који се неби сажалио на овако јадно и кукавно свештеничко стање, па порадио^ да се оно поправи, а ваљда ће и аутономне власти учинити са своје стране што могу, да се ово питање што прије среди и уреди, јер од њега зависи и вјерски и национални напредак народа. Гладан патриотизам врло је сумњив! Тома А. БратиЛ, свештеник.

О јединству рода човјечјега. -— Листак из апологетике. Пише с1ос!;ог, (Свршетак). Питамо ли пак религије, шта оне причају о поријеклу човјечанства, то ћемо добити од свију до сад добро испитаних религија истовјетан одговор, да су сви људи потекли од једнога човјека. Религије иду још и даље те кажу, да је и поелије потопа потекао човјечји род од једнога родоначелника. Тако код Семита сусретамо се с именима Ноја и Нимрода, код Грка и Римљана Деукалијона. Даље необзирући се на теистичко учење о постанку човјечјега рода споменути пам је мишљење старих народа у њиховим митологијама, гдје називају сваки своје врховно божанство оцем и богова и људи. Из тих главних, свима вјерама заједничких момената може се закључити, да је то било темељем и првобитне, јединствене религије. Све је то и нехотична потврда о јединству рода човјечјега. Да је то једно од главних фундамената хришћанске религије, познато је сваком иоле образованијем човјеку. То је тако кардинална тачка учења у хришћанству као н. пр. монотеизам. То је основа за спас рода људскога, а без тога вјеровања било би немогуће и учење о избављењу рода људскога кроз Исуса Христа. IV. Из идеје о јединству рода људскога слиједила су нека учења и назори, Којима се особито дичи наш вијек. Понајприје да истакнемо идеју