Istočnik

Стр. 70

И С Г Г 0 Ч Н ГК

Бр. 5.

давство искључиво право владарево. Данас по државоправном уређењу сви су једнакоправни грађани, нема више господара и поданика. То је барем знанствено установљено, и ако није уведено у свима државама. Но без сумње ће бити тако уређене све културне државе. Данас се не може модерна држава ни замислити без тога правнога начела, и ако се не спроводи тако глатко, јер су сталешке предрасуде још јаке и моћне. Промотримо ли све, што смо сад рекли о човјечјем роду као скупини тако с антрополошкога и психолошкога, социјалнога, религијознога, правнога и филозофскога гледишта, увјерићемо се, да јединство рода људскога није никакова фикција него да је то чињеница, о којој се мора озбиљно водити рачуна. Према томе није оно тек онако речено, само да буде фразеологија богатија, кад се каже, да су сви људи браћа; није то ни пошљедица какова моментанога расположења, меланхолије или таштога сањалаштва. То је необорива чињеница, која је многоме и многоме загорчила живот док је милијове и милијоне ослободила. Да их и данас доста има, којима то не иде никако у главу, или би можда боље било рећи у рачун, не треба ни спомињати. Као што уопће, тако и овдје нема без смрти ускрса. Много је проливено крви, док је ова идеја ускрсла из хладнога гроба, камо су је силници по праву јачега стрпали били. Али ипак уста побједоносно, раскидавши ланце, који су човјечанство, а особито робове вијековима стезали. И култура коракну гигантским кроком напријвд у XIX. стољећу можда већим него кроз читаву историју човјечанств% Помножи се благостање а с њим заједно и број житељства. Тиме је забиљежило и хришћанство велик успјех у практичном животу, те се приближило великим кораком оном узвишеном циљу, који му лежи пред очима, остављен у аманет од Великога Учитеља и Утемељача, циљу, да се човјечанство збратими и створи велика фамилија, да „ еВдјт ^ к едино стадо", као што имамо „едиидго пастмрА". Др. В. ЗрпиК.

Ч о в ј е к. Апологетска лекција 1)г. Хр. Е. Л.утарда, с руског оо А. Лоиухину, превео Р. БакајлиИ, свештеник. (Наставак). IV. По библијском учењу човјек је сједињење тијела и душе. Тијело сачињава битну припадност пуноће његова бића; човјек је духовно-тјелесно суштаство. Да имамо тијело то је факт непосредног