Istočnik

Бр. 8.

ИСТОЧНИК

Стр. 123

светињу над светињама. Сва се зачудише. Та у тај најсветији дио храма смио је по закону улазити само Ирвосвештеник и то једанпут у години, а гле сад уђе тамо малено дјевојче. И сами ан^ели задивише се томе, како св. наша црква поји: „Д нгели кхожджие пречнсткмА зрАш,Е оудикишас/Л, како Д г квл кмиде кт* О катда С ватк1\". У храму Господњем проведе Преблагословена Дјева Марија више година, проведе дјетињство своје. Ту се је она из дана у дан Богу молила, закон Божији учила, васпитавала се у свакој врлини и добру, и вриједно се учила радити фине женске ручне послове. Родитељи су јој често у походе долазили, савјетовали ју и на добро упућивали. Преблагословена Дјева Марија је у храму добро васпитана, па је добра и Богоугодна остала и кроз цио живот свој. Она је служила Богу у лјетињству, па је и послије и у добру и у злу Њему служила. Бог ју одликује архангелским поздравом „радВисА елдгоддтнла", но она се не охоли тим, него научена смјерна бити смјерно одговара „ја сам слушкиња Господња". Добро дјетињско васпитање и благодат Божија учинила је, да је Дјева Марија и цијелог свог внјека остала смјерна слушкиња Господња. * «• * Ово што сад чусмо нека нам буде благочестиви Хришћани поука, „да и ми прослављамо Бога у тјелесима својим и у душама својим", да будемо добре и побожне слуге Божије док живимо. А да човјек може бити добар, треба да је у добру поучен од дјетињства свога. За то ћемо данас по угледу васпитања Преблагословене Дјеве Марије у цркви јерусалимској говорити о васпитању наше дјечице у цркви домаћој, у дому нашем. Учити дјецу свакоме добру, страху Господњем и закону Божјем, дужност је родитељска најсветија. Боговидац Мојсеј заповједа: „Нека ове ријечи, које ти ја заповједам данас, буду у срцу твоме, и души твојој, и често их напомињи синовима својим и говори о њима кад сједшп у кући својој и кад идеш путем, кад лијежеш и кад устајегп;" а свети апостол Павле говори Ефесцима и нама: „и ви оцеви не раздружујте дјеце своје, него их гајите у науци и страху Господњему". А и љубав родитељска, коју је Бог дубоко усадио у срце и душу човјекову налаже и заповједа, да се човјек брине за срећу и добро свог подмлатка, а та срећа и добро зависи од добра, разумна и богоугодна васпитања.