Istočnik

Стр. 114

ИСТОЧНМК

гамија (XIX. р. 576—577., 582); док други, упоређењем дотичних одношаја са сличним околностима код разних народа, — ослањајући се □ри том на Ћоровићеве и своје податке, — држи, да овај појав П пије био тренутаи и иролазан него „да је бигамија у Срба старија од доба „које наводи г. Ћоровић, да је то један прастари и ако ре^и обичај, „који се јављао из потребе, и да његова доста велика раширеност међу „Србима у XVIII. веку не показује ништа друго до то, да се он изг метнуо у нешто обичније и онде где му није било неопходно места, „да је постао обична ствар, да се извргао у блудну бигамију, па чак „и у тригамију и праву полигамију (XIX. р. 662.)". Међутим ствар не стоји тако. — Оба ова господина мало су пренаглила у својим закључцима, јер већ из самих података, које они приведоше, када се, како у генези, тако и у континуитету њихову, пажљиво расмотре и правилно осветле новим поузданим и јаснијим подацима, види се, да о иравој бигамији и полигамији код Срба у XVIII. веку ни говора бити не може ... Проучавајући прошлост народа нашег, по архивским изворима, наишао сам међу њима, а и по другим местима, прилично знатан број много јаснијих и поз^зданијих историјских података о овоме питању. И на основу свега тога могу утврдити, као нешто позитивно, еамо ту чињеницу, да је у нашем народу, као и у свих других народа, од увек бивало и бива такових ненормалних и нез конитих брачних веза ; које би се до душе, могле назвати: ђј^агша »иссеахуа, Јл^атша ШегргеШдуа или Тм^аппа бЈтПНисПпапа, али нипошто не Ш^агша или роН^ахша уега т. ј. такова брачна веза, у којој би један човек, у исто доба, у кући својој држао по две и више законитих или незаконитих жена и с њима брачни живот проводио, — као што је то и данас у обичају код Мухамеданаца и других источних народа. Па ћу одмах још нагласити и то: да су ови последљи термини (Јл^анпа 1 роН^агша у тобожњем значењу — уега) потекли из канцеларија аустријских државних власти, које су прве, у смислу каноничких принципа римске цркве, почеле тако називати, не само неке ненормалне и незаконите, него и потпуно законите брачне везе у народу нашем. А на име : оне тако назваше сваку нову брачну везу у коју ступаху људи и жене, којима су први брачни другови још у животу, али су од њих коначно разведени по црквеном или обичајном праву нашем — било законито или незаконито, и с правоп или без права на склапање новога брака... С обзиром на таково стање ствари овог занимљивог питања, прикупио сам све разбацане историјске податке, што сам их до сада