Istočnik

Бр. 8.

ИСТОЧНИК

Стр. 117

Тако ето у кратко показасмо, како је у старо патријархално доба полигамија била позната и као један начин брачног живота употребљавана скоро код свију народа на земаљској кугли. Али, пошто је по суштини својој многоженство приступачно бпло само онима, који су имали средстава да купе и издржавају по неколико жена, то је и сфера ширења мпогоженства, као што смо видели, увек ограничена била, мање-више, незЕштним бројем богатих и моћиих породица; а сиромаси задовољаваху се свагда моиогамијом. Тако је и данас! .Професор Коваљевски 1 ) тврди, да је, при путовању своме по Мароканској, изнена |јен био маленим бројем породица, која су живеле у полигамији. То су обично биле породице богатих градских трговаца. Исти факт констатовао је и Бурхарт при путовању своме по Арапекој. Од стотину људи тешко да ће се наћи један, који има две жене. У Малој Азији и европској Турсгсој само богаташи имају више жена, а сељаци и сиротиња држе обичио само једну жену. У сиромашиим планинским крајекима Кавкази, међу Мухамеданцима, искључиво влада моногамија, док је опет у богатим и плодним долинама полигамија сасвим обична појава... А у тако ограниченом обиму влада полигамија и данас, и код других врло многих племена, по свима крајевима света: у Аустралији и Америци, ва Индијском Архипелагу и унутрашњој Африцм, по острвима Тихог Оцеана и по сибирским равницама... Још ћу овде само вапоменути, да је већ у патријархално доба, у многих народа, под утецајем рели "и јозиих идеја, 2 ) све више и више почео се истицати привилеговани положај прве жене, 3 ) као чуварице

а ) У својој осмој лекцији, читамој у Штокхолмском Универзитету 1890. г. под насдовом: „Иатријархална иородица и њезин утецај на еволуцију једноженства". Упор. цитир. дело р. 80—89. Из тога дела, коЈе је основано на носледњим резултатима етнограФСке, исгоријске и правне науке, извадио сам и остале податке, пгго их у овоме одељку изнесох.

2 ) Заиста, у већине старих религијозних зборника истиче се моногамија, као идеална брачна веза. — Тако напр , на питање о начину живога, који је најугоднији Свевишњем, одговара Ахура Мазда, тај божански законодавац Авестин, овако; „1естит човек вал.а да живи у пространом дому, кога је он својим власгитим рукама подигао, и у коме на огњишгу вечита ватра горе, а поред њега налазе се : жена , деца и животиње". У свепггеној књизи Ману пише: „Муж је само тада савршен, кад се састоји из три лица: из себе самога, жене и еина Иородица, у којој човек жики само са једном женом , свагда ће бити сретна". Јеврејски Талмуд такођер је за моногамију; он изрично забрањује првосвештеницима имати више од једне жене. Слична одредба налази се и у епинатском законодавству још из много ранијега доба У Риму, ако ћемо признати за доста веран једаи од закона Диоклецијанових двожевци су проглашени за нечасне (т^апи по^аМ •вип! 111 е(Ис1:о ргае^опз). Види : М. Коваловскаго, ор. сИ. р. 84 — 85.

3 ) Историјски и правни документи, који су до данас сачували се, дају пам доста јасну представу о тој еволуцији. -— Судећи ио Вишну, Катиајањи и другим браминским зборницима, свака прва жева, ако је припадгла вик:ој касти, заузимала је привилеговани положај између осталих жена.