Istočnik

Стр. 144

источник

Бр 9. и 10.

ма коме другом; док опеш исто тако многи мужеви терају од себе своје законише жене и узимају друге. — Стога је крал> Стеван, са својим сином Радославом, и издао строге наредбе, које су ишле за тнм, да се стане на пут таковим неуредностима у брачном животу њихових поданика. Они наредише, 1 ) да нико не сме развргавати брака ни за шта друго, осим за прељубу; и то искључиво само с дозволом црквених власти — после строге истраге. Ако се ипак ко усуди, да својевољно отера жену, без законитога разлога (которн ижр-кш^тк« сш« страшнмјчо запок^кдк пр^кстоупае), осим што је био кажњен црквеним казнама, био је и глобљен, и то: властелин са шест, а властеличић са два коња, док су „убоги" људи, т. ј. седри, отроци и меропси, плаћали по два вола. Глоба од властеле почела је у корист краљеве благајнице, а од осталих, који су били под архиепископовом влашћу — архиепископу; дочим од оних, који беху под влашћу епископа, ишла је половина глобе дотичном епископу, а половина „господстк8к>ш,г<Ш1". 2 ) А ако жена „и> сеск „саш И/Штн, к'ксновати се, и>стдклгак>шти ско1его /иоужл, лште иштк докитккк „дл наказ8|ет с«, аште ли докиткка не и/иа, то скои/Ић т-кло/ик да накдзо\С1е се, „гакоже коудетк изкопжше <иоужа 1616; наказакк, 10 да 10 кодитк, аште лн не „коудетк 1б/И0\( оугодна кодити, то наказакк к>, да н> продаст ка/ио 1емо\( „год1б". — Догоди ли се пак, да жену одведу кући својој, без дозволе мужевље, њени родитељи или сродници, тада се и они имају казнити исто онако, као и муж, који својевољио од себе жену отера. И још је нарочито забрањено, да се нико не сме оженити својом „скаткицом" т. ј. сестром своје прве умрле жене. А ако се ко усуди, те узме рођаку у забрањеном степену сродства, морао је платити глобу, као преслушник закона, и то: ако је био властелин или војник по два, а ако је био сиромах по једнога вола. Уз то су, у смислу канонских прописа, тако незаконито склопљени бракови уништавани и брачни другови растављани.. . 3 ) Отац Душанов, Стеван Дечански, у хрисовуљи даној својој задужбини манастиру Дечанима, која је издана 1330. г. у Неродимљу, нарочито је забранио женидбу између Срба и Влаха, 4 ) да очува чистоту српске расе. А Душан је, посебним чланком у свом Законику, забранио мешовите бракове и наредио, да се такови бракови имају развести,

') 11огл. у Миклошића, — Мопптеп1а 8еЛ1са, крес^апИа ћ184опат 8ег1)1ае, Вонпае, Кацпкп, р. 11 —16, и ШаФарика, — Рата^ку (Јгеупћо рГ8етпс1;01 Ићо81оуаппо, р. 6 —10.

г ) Краљ Митутин остављао је еве те глобе цркви својој: Оветој Богородици, у месту Трескавици, па је то потврдио и Душан, потоњи цар српски. У потврдној дипломи Душановој иели се ; ... »И КГЛКЛ Г/10КЛ Ш,0 8чини цр^ккниук Л10ДШ, Д0уш(8 ЕШГТКО И рдгпоустк и д ■к К Н Ч ћ р^зсои и роуки ... КС! дл 1е црккокно .. .« (Гласник ХШ. р. 376.).

3 ) Упореди Гласник Орп. Учен. Друштва XI р. 225.

МЈИо81сћ, — Мопит. 8егћЈса 1/ХХХШ. р. 92. и др. и упор .Гласаик год. XII. р. 60. а д.