Istočnik

Бр. 11.

ИСТОЧНИК

Стр. 165

„АћпаЈипе ће^гШеп, \уос1игсћ ДГе Соп818<:опа18асћеп аећг 1ах ^ећапсШаМ луег(1еп..." х ) Дакле, и код самих католика, за турског господства, увукле се беху многе злоупотребе у црквену управу и суд, па и у брачним стварима. Стога је кардинал Колонић и предложио одмах, дн се по свој Угарској и осталим земљама, које су под Турцима биле, прогласе сви закључци Сабора Тридентскога, 2 ) који нормирају разне црквеноправне одношаје, да и ту стекну законску обвезатност, пошто се за зладе турске то није могло учинити. Ме|>у тим је Колонић, као ревносан римокатолички епископ, помоћу аустријских државних власти, већ свом жестином отпочео, да преобраћа протестанте и калвине у римокатолике • а православне становнике тих земаља настојао је, да сједини с Римом путем уније. Стога је одмах и предузео све мере, да што више ограничи и сузи права ових цркава и њихових представника, те натури им принципе и законе своје цркве. — За то је он, у име свега свештенства („8(;а1и8 Есс1е81аб1:1си8") римске цркве, 3 ) — поводом једне тужбе протестаната, што се њиховим племићима ие дозвољава, да код својих домоћих капела постављају предикаторе, који ће њима и њиховим кметовима вршити потребна богослужења, — и предложио Државиом Савету, да им се то не допусти, мотивишући то тиме: што би тада сваки протестантски спахија могао сваку своју кућу прогласити својом резиденцијом и сваког свога слугу и кмета поставити за предикатора, па би се ови размилили по свима жупанијама и раширили премнога „аћбшчЗа ипс! 8сап(1а1а, » ипгакЊаге Вг^атгае ипс1 ароз^аНае«. И одмах тумачи, шта ту разумева под бигамијом, те наводи за пример, како : католичко свештенство не дозвољава жени, којој је муж међу Турцима нестао, ако се смрт његова доказати не може, да се поново уда; дочим протестантски пастор то допушта и понова венчава људи и жене, у таковим и сличним случајевима. А то онда — вели кардинал — бива чешће повод, да по неки католици напусте своју веру и пре^у у протестантизам... Међу православне народе разаслати су одмах многи језуити, као мисионари, да епископе и неуко евештенство задобију за унију, а с народом ће — мишљаху они — тада већ лако ићи. — Тим својим

Ј ) Види рукопис: ЕтпсМип^зтсегкћ <1ев Кбт§ге1ск8 Нипцагп т 8аСћеп (Јез в1;а(;и8 ро1ШсГ, СатегаИа е1.1)еИс1 а р. 72. — тач. 10. — у Дворској Књижници (К. и. к. НоЉЉНоЉек —Аћ1ћеПи&§ Ииг НапЛзсћпИеп) у Бечу, иод бр 7747 (чес. 841.).

2 ) 1ћ1(1ет р. 72. — тач. 11.

3 у Јозерћ Маигег, — Саг<1та1 ЕеороМ §га{ КоНотзсћ Рптаз уоп ТЈп^аеп. 8ет ^ећеп ип<3 вејп УЧгкеп. Тппбћгиск 1887. р. 273. тач. 6.