Istočnik

Бр. 11.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 163

старих и за хришћанско доба владала права бигамија и полигамија; па за то и држим, ако је и био где-где какав случај праве бигамије или полигамије, да је то могао бити само изузетаи, локалан и моментан случај, који је црква наша проклетством и одлучењем прогонила, а народ презиром жигосао. Уз то, такав човвк, који би се на бигамију или полигамију одлучио, морао би свакако врло слабих религиозних ц моралних ппјутова и осећаја бити, па би нема сумње, да избзгне прогон цркве и саплеменика својих, радијз се одрекао православне вере и примио Мухамеданство, које му је својим законима дозвољавало такав брачни живот. А наша народна црква, којг је онако строге одредбе издавала и против самовољног развода, није никако могла, ни у фаиариотско доба, ни толерирати, а камо ли благосиљати такове брачне везе; -— и ако је код развода брака могло бити, као што је заиста и бивало, мпогих злоупотреба... III. Шта су католичке црквене и државне власти називале бигамијом и полигамијом. Римска црква стала је на становиште, да се по канонском праву законито склопљени брак може само смрћу коначно развести, те стога и недозво.љава потпуни развод, него само привремену или трајну раставу од стола и постеље. Тај принцип фиксирала је она коначно и догматички на Тридентском Сабору, па је у XXIV. седници тога сабора у том смислу донесена и одлука: „81 (Ихегк, Псеге сћг1811ап18 „р!иге8 81ши1 ћаћеге ихогев, е(; ћос пи11а 1е»е сћујиа е88е ргоћЊкаш „апаЉеша 811; (Сап. 2. (1е 8асгашеп1;о таћчтопП". А у 5. и 7. канону, донесенима у истој седиици тога сабоЈ>а, нарочито је истакнуто, да се дотичие одлуке доносе на супрот олабанљеног учења о неразведљивости брака код акатолика; 1 ) јер су на име и протестанти, слично православнима, почели учути, да се брак може и коначно развести, кад нестане преко потребних критерија за продужење брачне везе, те да тако разведепи супрузи могу ступити у други брж и за живота свога првог супруга илн супруге; — док јо иасупрот католичка римска црква такове брачне везе смат])ала и називала бигампјом и полигаммјом... У свези са (>вим, а из принцппа, да је неразведљив јст брака основана на божанском праву (1113 (Плпит), исгакла је римска црква и своје даље конзеквенције. Она тврди, да то начело, и у практичној 4 ) Упор. Вг. Саг1 6го88, — 1<ећг1шсћ Дез ка(;ћоИ8оћеп КјгсћепгесМв, "Шеп 1894 р. 281 — 1.), 332. К