Istočnik

Стр. 232

И С Т 0 ч н и к

Бр. 15. и 16.

вама, да вам јавим, да ће амо доћи Једипородпи Син Божји, послао ме је, да вас обавијестим о томе, да ће сваки, који буде в.јеровао у Сина бити спашеп. а невјерпик бити осуђен. Због овога вам велим свима: Обратите Му се без оклијевања, јер вам је само сад могуће покајати се, а касније се нећете моћи покајати пити добити опроштење«. »Кад је ово Јован у аду говорио, слушао је ријечи његове и праотац свију, првосаздани Адам, ко.ји рече сину своме — Ситу: Сине мој! Хтио би, да иснричага праоцмма рода људскога и пророцима све оно, што си ти чуо од Арханђела Михајла онда, кад сам те ја, будући при умору. иослао вратима рајскима, да донесегп јелеја од дрвета милосрђа. И Сит рече: Пророци и патријарси чујте ме! Мој отац, првосаздагш Адам, кад је био при самрти, посла ме вратима рајским, да замолим Бога ; да заповједи своме анђелу, који би ме привео дрвету милосрђа, да би могао узети јелеја и помазаги њиме оца свога, који је лежао на самртној постељи. Послушах жељу очипу и упутих се вратима рајским. Но послије моје молбе јави ми се анђео Господњи и рече ми: Сите, шта тражиш ? Тражиш ли јелеја, који окр.јепљава болесне, или дрвета, које точи тај јелеј? Ово ти сад пе можеш добити; пего иди и кажи оцу своме, да ће, кад се наврши 5500 година од створења свијета, сићи Јединородни С.ин Божји на земљу у људском облику и сам ће га помазати тијем јелејом — и не само њега, него и све потомке његове; јер ће их све крстити водом и духом светим. — Чувши то, пророци и патријарси веома се обрадоваше«. »Док су се они тако радовали, дође сатана, началник таме, и рече аду: »Халапљиви и непаситиви пази па моје ријечи! Један из народа јудејског, именом Псус, назива себе Сином Божјим; но Он је човјек и Јуцеји су Га — по мојем настојању — раснели. Сад пак кад је умро, задржи Га овдје! Јер и ако ја знам, да је Оп човјек а не Син Вожји, и ако сам Га слушао, гдје говори: жалоспа је душа моја до смрти; ииак ми је мпого зла нанио у горњем свијету, јер је увјек нрогонио моје служитеље, и људе, које сам учинио хроме, слијепе, прокажене,... Он је једном рјечју исцјељивао, — шта вигпе, и оживио је многе, који су требали бити погребепи. На ове ријечи одговори ад сатани: Но ако је Он тако силан, да једном рјечју све поправља, то је ли могуће противити Му се? Ја мисјшм, да се томе не може противити А ако си ти чуо Његово јадиковање због смрти, то је могуће, да је Он то рекао, да се исмије са тобом; може бити рекао је због тога, да те зароби силном руком. И у том случају тешко, тешко теби читавог вијека! — Овај одговор ражЈвутио је сатану и он са гњевом рече: Халапљиви и непаситиви аду! Зар си се, чувши о нашем опћем непријатељу, тако јако пренао? Угледај се на мене: Ја се нисам Њега бојао, него сам наговорио Јудеје и они су Га распели, напојили жућу и сирћетом; ја сам спремио и дрво за крст и клинце за распињање. Теби остаје само, да Га свежеш својом смјелом руком. — Но ад му одговори: Господине таме, сине погибељи, ђаволе! Ти си казао, да ,је Он миоге, које си ти за погреб спремио једном рјечју оживио. Ако је Он друге ослобађао од смрти; то како и на који начин ми Њега можемо свезати ? Недавно сам ја прогугао једног мртваца, именом Лазара, и три дана касније неко га је од живијех једном ријечју извадио из утробе моје. Ја мислим, да је то учинио Тај исти о Коме ти говориш. А ако Он овамо дође, то се бојим, да не настане опасност и по ове остале Јер ја већ осјећам, да се сви они, које сам од вјечносги прогутао, већ буде — и утроба ме моја боли. Мени се чини, да је то хрђав знак,