Istočnik

Стр. 270

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 18.

олтара ријечју: кон.т.ит,. што значи: пазимо Стојећи у цркви за вријеме богослужења, ми смо дужпи нажљиво гледати на свештене радње, да би могли примијетити (видјети) у њима тајанствено значење и благодатну силу, пажљиво мислити на смисао појања и пјесама духовгшх, да би тшјали Вчгу ризуМнп. пажљиво слушати божанствене списе (к1виге) да би се научили закоиу Божјем и разумјели вољу Његову, дипџу, угоОну и савршену. У противном случају, каква је корист за нас што идемо у цркву? Шта смо добили, ако смо сами били у цркви и престајали службу Божију? Служба Божија у цркви врши се ради нас и ради паше душевне користи. А ту корист добијамо тек онда, кад стојимо у цркви са побожношћу и пажљиво учествујемо у богослужењу. У цркви смо дужни стајати са иобожношИу и молигивом. Зашто? Зато, да би добили од Бога благодат и милост, коју нам проси света црква вршењем службе Богу у храму. За то нас подстиче узвишењу дугпе и срца говорећи нам: гор^ им^ш-к нрАцл и заповиједа нам, да се молимо Богу отг кка д8шн и от-ћ ккго полшишшА нлииго. Истинито стојећи у цркви, не смијемо бити узалудни гледаоци свегатеничких радња, нити хладни учесници у служењу Богу, него нам се треба узносити умом и срцем к Богу, горјети вјером и љубављу к Њему, изливати пред Њим уздисаје срца и топле молитве, побожно и срдачно Му се клањати, са смиреногаћу и скругаењем припадати Му. Сјетите се митара, који се молио у цркви. Оп је стајао у таком смирењу и побожности, да није смио подићи очи своје к небу, него је дубоко осјећао величину Божију и своје гријехе и само је говорио: Боже, милостив буди мени грјешноме (Лука, 18, 13). И не заборавите, да је он отишао кући оправдан код Бога т. ј. добио опроштење гријеха и спасење. Ето како треба стајати у цркви када се свршава божанствена служба. Шта ћемо казати сада, браћо, о онима од нас, који се јављају у храм Божји с немарногаћу и гордогаћу^ који стоје у цркви без нристојности и скромности, који заборављају на светињу дома Божијег и не обраћају пажње на богослужење, него се занимају сујетним разговорима, веселе се и смију? Зар то није заборав на Бога? Зар то није увреда светињи и подсмијевање над светим дјелом Божјим. црквеним богослужењем и опгатом молитвом? 0, страшни гњев Божји грози нарушитељима побожности.н благочинија у храму Божјем нри богослужењу! Проклдт-к ЧМОК^КТЈ ткорлн д^то Готоднг сг нжрЕЖЕЖЕЛГћ (Јер. 48, 10) говори Бог преко пророка. Шта је урадио Спаситељ, кад је нашао у храму јерусалимском неред и рад, који није приличио светињи мјеста? Јевангелије приповиједа, да је Он готкорикг снч-к 0ТТ> КЕрК1И, К(А ИЗГНЈ И3"и ЦЕЈ1ККЕ (Јов. 2, 15). Браћо, чувајте се немарног стајања у цркви Божијој и занимања рада неприличног и непристојног, да и нас не истјера Господ из благодатног дома свога. Него, долазите у цркву са усрдношћу и вјером, стојте у њој с побожношћу и страхом, пажљиво слушајте служење Богу и сами учествујте умом и срцем у узношеним молитвама Богу. Да приступимо к пријесшолу благодаш.и, да примимо милопа и нађемо благодат за вријеме кад нам затреба иомоћ (Јевр. 4, 16). —Амин. С руског Д. К.