Istočnik
Стр. 280
ИСТОЧНИК
Бр. 19.
„Е8дил1& послокал'к, и 8зел-к рил1скЈи законт*, и тдж г ћ плки оже= „ниисга, и Взелт* рил1к8 ж е и 8. Б ч8дим сс к8ди<иско,н8 /иагистратб, да „такоко кезакопп остав /ча!« кјзк клштиги и штрофа — н4г/и8 калм глакб „ погкЈји зд таковое сего вкишше. Остакил^к сирот8 да терпи ккдокстко и „всгакое злостраданј« 8 толкн година. Того ради соткорите с нно лшлосгк, да „ки л^огла такокилп* пнс/И0Л1 г к и она овде 8датисга. — Д ,иислк1Л1 г к „дл знате за т8 стварк, и гако нје 8 знанје, изколите изккститисгл од дрВгих „господарок г к, а наипаче от пештлнских житјлји и лВргерок..." „Р. 1 ј . Иисали есл1о и прЕЖде оу КВди/И^к зл т8 сткар, д а е н а ш к „мЈЛов-ккк пракослакнк1и то соткорилк, одавна к К1 ел<8 глакК „пос-ккли, како се сл8чило иододвно сел|8 кк Б8ди,и'к, пргд шкколико л-кта? „при л1оси тои вк Пешти пршиканји, и посккли нашего члов-кка что „ил<алк 2 жени". С пролећа 1758. год. потужила се је Земаљска Администрација Темишварског Баната, царици Марији Терезији, да се у Темишварској и Вршачкој Епархији опет појављују случајеви бигамије и полигамије, те је царица, посебним актом од 15. јула 1758. г., оштро опоменула митрополита Павла Ненадовића, да строго нареди свему свештенству своје митрополије, да особито опрезно буде код благосиљања брачних веза и нипошто се не усуди ; без трократног навештења и поузданог уверења о безбрачности или удовству, венчати какав брачни пар. Удовство се може само аутентизним сведочанством или судском одлуком доказати. И митрополит је посебном окружницом обавестио о томе све епархијске епископе и наложио им, да у смислу царичине одлуке поступе. Ну, таман су они то извршили дође нова одредба, којој даде повода Земаљска Управа у Великоварадском Диштрикту. Она је, наиме известила Ма^арску Дворску Канцеларију, да се бигамија и полигамија и у оном крају шири, те царица издаде нов налог митрополиту^ почетком октобра 1759. год., да се са епископима својим озбиљно постара, како ће се што пре на пут стати томе злу, „које све више узима маха". Стога митрополит Павле издаде 9. октобра 1759. год. нову окружницу на све епархије, у којој, испричавши повод томе, рече: Пошто је то безакоње само по себи и по учењу наше цркве врло грешно, — забрањују га и канони наши, а светски судови казне га врло оштро-смртном казном. Ради тога је и устав о склапању брака већ неколико пута понављан и обнављан, по свима дијецезама наше митрополије, да би свештеници опрезни били и добро испитали, пре сваког венчања: да несу жених или невеста већ с ким венчани били,