Istočnik

ГОД. XXIII. СНРШЕ50, 31. ОКТОБРЛ 1909. БР. 20.

источник ЗВАНИЧНИ ОРГАН

ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА ЗА ДУХОВНЕ ПОТРЕБЕ.

Власништво и наклада: ВЕЛИКОГ ЦРКВЕНОГ СУДА

Одговорпи уредник: свештеник Др. ТОМО ПОПОВИЂ, професор-катихета вел. гимназије.

о. Рукополо^кење. Његово Високопреосвештенетво АЕ. и митрополит дабробосанеки господин Евгеније благоизвољео је рукоположити свршеног рељезског богослова Милана ПеткпвиЛа дана 25 октобра о. г. у цркви храма Усиенија пресвете Богородице у Добруну за ђакона, а дана 26. октобра о. г. у српскоправосл. цркви у Вишеграду за презвитера, те је исти одређен за администратора парохије у Годомиље — Живаљевићима, која је остала упражњена премјештајем свештепика Радомира Блажића у Факовиће. Ма1:птошаПа српскога народа у прошлости. Студија из културне историје српскога народа. Написао Радослав М. Грујић. (Наставак.) А сад да видимо какови то беху случајеви, што дадоше повода свему овоме! — У Другој Банској Пуковнији ожеиио се неки граничар Симеон Келевуда са Станицом, женом Илије Радуловића, који је још у животу био, и служио као граничар у Јован-Палфијевој Пуковнији. Надлежни парох Станичин знао је за ту брачну препону и није их хтео венчати, него узевши од Симина брата, као старешине задруге, 1 г / 2 јутро оранице допусти пароху поточком Илији Свозинићу, да их венча; што овај и учини за три маријаша, 1 ) под заклетвом да не одаду свештенике „знакше кГгалшо гакиВ гсмти". Други случај догодио се у истој *) Маријаш је био мален сребрн новац, коие је вредноот била 28 4 / 2 новчића, по ондашњем новчаном систему, кад је Форинта бројала само 60 новчића.