Istočnik

Вр. 20.

источник

Стр. 295

панијама, опозове и њему строго забрани мешати се у црквену јуриздикцију; а Малорди се је правдао за све то тиме, да је он то чинио у смислу дотичне тачке у царском „Регуламенту" од 1770. г., у којој се каже, да ни један свештеник не сме ни једног војника венчати без дозволе претпоставл>еног му офисира... 1 ) После овога расправљано је питање о брачним одношајима нашега народа још и у тринаестој седници Архијерејског Синода Митрополије Карловачке, 10. октобра 1776. године, 2 ) поводом претреса § 1јХШ, пројекта за нови „Регуламенат", те је тај §, осим незнатне етилистичке измене, 3 ) од речи до речи усвојен онако, како је ушао у нови „Регуламенат" од 2. јануара 1777. год., а за тим и у познати „Ке8спр1;иш Вес1ага1;огшт Шупсае Ка1лошб" од 16. јула 1779. год. У Регуламенту од 1777. год., у § ГјХШ ., речено је: „М понеже „и5 / иноги \' к оужЕ л"кт г к раз8 /И 'кти понВждаелкл, гаки> гр'к \'К дкоекрдчЈА „дснћ $ дне к о л ш ( преижладаетт* и рдзликаетсА; оуко покеа-к„кае-ук не токлну, да иже нааш к^к /1'кт'к\ -г к 1754., 1758., 1759. и 17Н1. „издаији остр-кипии оустаки опаси^кише \ранЕпи к В д В т Т ј , ск/мценницм паро\1„алнм.итх скон,и'ћ лнјтостк гр'к\"а сегш и оуставленнм^т* протикб еги) казнеи, „сокершенни* раз8лгктелни> да соткорат-к, ни единаго же, .инога' же л^енше „страннаго, кдокстко ское досток-крићшт* и) с /иерти с8пр8га скид-ктелстко /и -к, „кезкрачное же л.итје ское сБднлшцнилгк писанјел» г к не доказакшаго, пошк ни„какоже да Нгнчает^к..." Иза овога поновљена јр, као што већ рекох, иста одредба у § 55. „Деклараторије" од 1779. године; а за тим више нигде не сретамо посебнпх, ни државних ни црквених одредаба против те т. зв. бигамије и полигамије, која је, као што видесмо, кроз цео XVIII. век, често пута велику прашину подизала и много посла задавала — како државним, тако и црквеаим властима нашим. А зашто више не сретамо сличних одредаба? — 1780. год. дошао је на владу слободоумни цар аустријски Јосиф II., за кога је нашој црквеној самоуправој издата „Конзисторијална Система" од 5. априла 1782. год., у којој се, изме^у осталог, у

4 ) Ради ове наредбе, која је, и 4. јула 1775. год. поновљена, долавило је чептће до сукоба ивмеђу свештеника и војничких власти, те су ове ва сваку и најмању неправилност тужакале свештенике и 8ахтевале од владика, да их строго кавне. — Тако, под крај 1775. год., вахтевала је генерал-команда у Ђенералату Вараждинском, да се пароху великобарњанском одувме парохија, што је, бев до8воле компанијског команданта, венчао једног слабоумног човека. А 20. дец. и. г тужила се је иста команда ва вел. ператовичког пароха Трбојевића, што је без цедуље компаниј. команданта венчао неко момче од 14 година, — и тражила је за то сатисФакцију, и т. д и т. д.

2 ) У овој седници био је, као секретар комесаров, и Фридрих Таубе, па је могао савнати аа право стање ствари у погледу тог т. зв. многоженства напшх предака, те је стога у своме делу : „Шз^опзсће ипс1 Сгео&гарМзсће ВезсћгеНшпз Дез Кбт§;ге1сће8 81ауошеп ипс! (1ез Нег20&1ћитез 8угт1еп (]Је1р21& 1777)", кад је описивао етнограФСке и друге особине нашега народа, требао растумачити својим читаоцима у чему је састојало то т. зв. многоженство, а не просто речи: „многоженство је (међу Србима) сасвим обична ствар, па и у угарским зем.вама (Књ I. р 67) а .

3 ) В. „Српски Сион" од 1904. г. р. 396.