Istočnik

Вр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 177

Белика је радост моја и моје миле пастве — Срба Тузла:« — гпто Вас као Богом одређеног Архииастира — иоелије пуну годину жељног онекивања понуњења упражњене столице Архијерејске, — баш у овако дивно украгпеном св. храму дочекати можемо, јер овај св. храм дочекивао је више дута своје нове Митрополите, али не у овако свечаном руху као Данас Вас. Српско-православни народ града Тузле дочекивао је и радовао се доласку по божјем опредјељењу носгављених Митрополита својих, али та радост не бијаше као данас ова, јер Вас дочекује са искреним и отвореним срцем и љубави, као Промислом божјим одређеног, вољом и жељом свештенства и народа предложеног, а благословом св. Синода патријаршеског изабраног и Царском милошћу потврђеног и именованог Митрополита свога. Радујте се и Ви високодостојни господине, мили наш Архипастиру, јер долазите одисте међу нобожан, у правој Христовој вјери одгојен и истинском љубави задахнут свој мили српски народ. Постојана и чврста вјера, велика љубав и оданост према светосавској српској цркви и њезиним светињама, као и оданост и поштовање према поглавицама и старјешинама њеним — бијаше одавнина украс побожне душе Срба Тузлана; јер они знађаху, да је вјера најдрагоцјеније благо наше и да је она паша стијена, око које се ломише, па и поломише крила бијесне олује толиких вијекова, и отупише толике оштрице непријатељског мача над херојском снагом толиких силних мученика — и да само у тврдој и постојаној вјери нашој прађедовској сачувасмо своје српско име, очувасмо свијест народну своју — чије смо лозе и поријекла. Пз те постојане и чврсте вјере наше ускрсла је дивна и узвишена још чвршћа љубав наша према свему, што је Србину свето и узвишено, те као огледало те вјере и љубави Срба Тузлана видимо овај велељепни и наново украшени св. храм и поред њега његову сестру дивну и колосалну ерпску школу и још многе велељепне зграде и установе српске, које нам вјером и љубави побожно и загријано срце Срба Тузлана само жртвама својим у славу Триличнога Бога себи и своме нотомству подиже и украси. Радујте се — велим — јер ће Вам високодостојни — тешко бреме узвишеног архијерејског позива и рада у овако вјерски и народносно одгојеном српском иароду, који је у цијелој Вашој богоспасајемој епархији исти — бити олакшано, још више што дођосте међу своје и своји Вас са љубављу примише. У тој данашњој вељој радости нашој — јавља се и нада наша, да ћете ирема овом угодном знању и расположењу душе своје, по примјеру српских просвјетитеља и научитеља знати и хтјети своје високо знање, стечено искуство и опће познату Вашу љубав према свему, што је племенито и узвишено употријебити на славу Превишњега, на задовољство душе своје, а на душевно спасење и корист повјерене Вам пастве, свога милог срнско-православног народа енархије зворничко-тузланске. У то име нека је срећан Ваш први долазак у Вагну резиденцију и овај св. катедрални храм. Нека Вам Свемогући даде крјепко и постојано здравље, дуг живот и добру срећу у сваком племенитом и узвигпено.м архијерејском нодузећу Добро нам дошао и живио на многаја љета! 0 Д Г 0 В 0 р. Ако сам икад са страхом божјим ставио на себе впак часнога крста, то сам учинио, љубазни моји, мало час, када сам прекорачио праг овог св. дома