Istočnik

Бр. 17. И С Т 0 Ч Н И К Стр. 263

У грчком служебнику уоиште много мање упутстава има гледе радње на светој литургији, него ли у славенском. А ако има какво, оно је готово увијек другчије него ли што је у славенском. У осталом ове разлике у два служебника не постоје само у старијим издањима, него и у новијима. Имам један грчки служебник и из године 1830. штампан у Венецији у штампарији Франциска Андреоле. У истој књизи су само све три врсте литургије, без вечерња и јутрења но нити има проскомидије нитн упутстава за радњу. Сва су упутства, да ли ће се извјесна молитва читати тајно (мистикос) или гласно (екфонос). У једном трећем грчком служебнику, што су га саставила браћа Јован и Спиридон Велуди а штампали у Мљеткама, у грчкој штампарији светога Ђурђа 1854. (друго издање), има врло опширно и тачно упутство патријарха цариградског Филотеја за радње и кретање презвитера и ђакона на великом вечерњу н јутрењу, али је ^ кст ироскомидије исто такав, као што је у служебнику од 1755. Ипак је у овом издању поправљено оно мјесто, гдје се у издању од 1755. говори, да ђакон сам вади частице. У овом новом издању се вели, да свештепик вади частице за живе и мртве, које ђакон жели да спомене, а тако је и коректно. У тексту св. литургије има доста разлике и од старог грчког а и од славенског издања. Тако иза прочитаног апостола благосиља свештеник чтеца с ријечима: Мир ти, чтецу . . . ., а те ријечи нема ни у старом грчком ни у славенском служебнику. Пред великим входом, по сгаром грчком издању кади олтар и храм ђакон, а тако пише и у славенском служебнику; дочим у грчком Евхологијону од 1854. пише да ово кађење врши: свештеник. Иза ријечи: Двери, двери.... у старом издању грчком пема за радњу никаквог упутства, дочим у новом издању се 1(аређује, да свештеник на те ријечи скине воздух с часних дарова и да га потреса над њима, — као што је и у славенском тексту. Код \'згласа: „Благодат Госп. нашего II. X. .. ." нити у старОм грчком нити у словеиском служебнику стоји какво упутство. Дочим у издању од 1854. пише, да се тај узглас лицем к народу говори, а иза њега ваља благословити народ. Код ријечи: „Горје имјеим сердца"' наређено је у овом издању, да свештеник подигне руке к небу. Ово се благосиљање и дизање руку додуше свуда практицира, али му у нашим славенским служебницама нема трага. Но док и старо грчко издање, н славенски текст даје упутства за радњу при изговарању ријечи: Примите, јадите, Пијте од неја— и Твоја од Твојих дотле у новом грчком издању никаквог овоодносног упутства нема. Ама има нечег нечувеног, а то је, даје изостављено призивање светога Духа ради освећења предложених часних дарова. По ово-ј књизи иза тајно очитане молнтве: „Јешче приносим ти .... на предлежашчија дари сија", ђакон и свештеник се трнпут поклоне пред часном трпезом, и иза та три поклона ђакон одмах (без икакве молитве) показује св. хљеб и говори: Благослови владико свјати хљеб ... и т. д. Свештеник благосиља хљеб, вино, обоје као што у славенској књизи стоји. У мјесто изостављеног призивања светог Духа има под звјездицом нодужа, овака примједба уредника служебника: У некнм молитвеницима иза упутства. да се свештеник и ђакон трипут клањају пред часном трпезом, стојн, да се истп