Istočnik

Бр. 18.

Овај црквени суд из извјештаја подручних протопрезвитерских звања од скора је сазнао, да има мјеста, у ко.јима одговорни црквено-општински фактори не само да не хтједоше пријавити надлежним властима, да се сахрањивање мртваца у црквеној порти и сада обавља, него шта више сами ти одговорни црквено управни фактори противе се том, да се тај хрђави обичај искоријени. Тим поводом ставља се до знања свему парохијском свештенству и црквеним одборима ове епархије, да је.у будуће не само у црквеној порти, него и у оним гробљима, која нијесу најмање 500 метара удаљепа од кућа. забрањено мртве сахрањивати, и то прво због тога, што се гробови у црквеним портама немогу очувати неповријеђени при одржавању литија, при оправку цркве и других можебитних дозвољених радња, које се морају по потреби у црквеној порти обављати, а ако су гробови у близини кућа, и поред тога што су ограђена, немогуће их је очува чиста и неповријеђена, а друго обзиром на здравствене прописе потребно је, да су стара гробља од зграда најмање 500 метара удаљеиа. Гробља, која се на ново оснивала буду, треба да су 1000 метара од кућа удаљена. Управитељи протопрезвитерата нри посјети парохијских звања и црквеник општина у вези с наредбом овог суда бр. 384 од 13 маја 1909 »Источник« од год. 1909 стр 185 о прегледу гробља, поднијеће овамо идвјештај о том да ли се гробља у реду одржавају и јесу ли горње одредбе у погледу црквених порта и гробаља, која се у близини кућа налазе, тачно извршене. Из сједнице епарх црквеног суда држане 25. августа 1910. АЕ и Митрополит Дабро-босански Евгеније. Монизам и хришћанство. Поглавље из вјерске филозофије. (Наставак). „С подручја се емпиријских знаности не може дакле уопће сегнути с ону страну 1 ) искуства — ван да се њиховим прннципима, поименице каузалитету и еволуцији, пода друго схватање, него ли га оне подају". Тим начином, мисли Арнолд, да би могло доћи до мира између знаности и вјере. Вндјећемо. Прије него што кренемо даље с г. Арнолдом, надовезаћемо овдје нешто о каузалном закону. Једини теизам или емпирично-идеални реализам признаје каузалитету потпуну важност, примјењујући га и на материјални и на нематеријални или духовни живот, док га други системи скучују, тако материјализам само на материјални жавот, емпиричари му донекле проширују дјелокруг, али му одричу сваку реалност на подручју више интелектуалне спознаје, да, Лок убраја овај закон У тексту за (111п1ег) с акуз