Istočnik

Бр. 21.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 323

којима је људски род обасуо, даде и Њему благодат опроштаја гријехова, да може достојно принијети бескрвну жртву, и без осуђења се причестити светих Његових тајана. Ако свештеник или ђакон, нли ко други спремајући се за причешће гореспоменуто црквено правило, које божанственом причешћу приличи, из иехата или немарности, или цијело, или неки дио не изврши, смртно ће сагријешити. Ако је свештеник забављен духовним пословима, који су нужни за спасење људско, т. ј ако је забављен слуглањем исповиједи болних или здравих, или причешћивањем или крштењем болних, а вријеме је већ приспјело да се служи служба, па принуђен буде да остави правило, неће сагријешити: само нека послије божанствене литургије сврши гпто му је остало несвршено; но молитве за причешће иека без одлагања очита пред литургијом. Према томе и они, који хоће да се причесте свете тајне, дужни су да црквено пјеније, и правило светоме причешћу од свег срца извргпе, и да се о размишљању страдања Господњих потруде. Ако не знају читати, тада нека их о том иоуче свештеници, или ђакони, или причетници (нижи клир), да се људи склоне да више желе љубав Господњу. А они који и читати знају, а за правило црквено не маре, ако би се без скрушености срца, имајући (добро) мигпљење о себи, па били они и велики (т ј. високог положаја) ма кога пола, усудили да приступе страшној овој тајни. нека се оставе тога; а свештеник као отац духовни, нека испитује, и нека одбије од светиње такве, док се не исправе и док озбиљно не учине што је нужно: страпшо је пасти у руке Бога живога, ако за суд или за осуђење буде јео тијело, и пио крв Господа нашег Исуса Хруста. Свештеник и ђакон дужан је за служење божанствене литургије бити, чист како душом тако и тијелом: а као ггтто мора тијело да буде чисто, тако је дужан да има на себи и чисту и цијелу одјећу. А ако буду јако занешене (прљаве), или подеране, и свештеник се усуди служити у њима, смртно гријеши, јер понизује Христа Бога, који се истипски у пречистим Својим тајнама налази. Потоме свакако треба да се свештенослужитељи старају, да свештене одјеће, ма биле и просте, да буду пристојне и чисте. Уз ово ваља да му буде глава очешљана, лице и уста опрана и нокти отсјечени: ово из поштовања према божанственим тајнама. А и због тога, да се људи, који га гледе и руку му цјеливају, ма чим не увриједе. Свак, ко хоће да се причести, добро ће учинити, ако зубе своја с вечера ишчисти, и уста своја испере, да не би ујутро која кап воде (кад уста испира) у грло дала, те запријечен буде служити или причестити се. А ако и изјутра пажљиво уста испере, а ништа воде не прогутне, то нека без икакове сумње служи. 0 времену служења. Вријеме служења је, по древном црквеном обичају, трећи час дана (девет сати прије подне): али се божанствена литургија може и раније и позније почињати и свршавати, ако се таква потреба покаже, само не прије сванућа, нити послије подне: онај, који тако почиње и свршује. гријеши. Има додугпе дана, на које је црква нарочито одредила, да се послије подне литургише, а особито, кад се литургија заједно с вечерњем свршава, а то су прођеосвећене у св. четрдесетници, на велику суботу, у очи Рождества Христова и Богојављења, и на дан Педесетнице (Духови).