Istočnik

Бр. 21.

И 0 Т 0 Ч Н И К

Стр. 317

хоћу да баш вас варошане упозорим на то, јер на жадост по градовима и варошима заваде се и разбрате људи наши, да су једни другима гори од крвника. По селима боље живи међусобно свијет. А. биље од омразе јесте у градовима у највише случајева политика. И код нас је ево уставан живот отпочео, па с њим и политика ииа за вас веће привлачивости. И ја нећу, да влс одвратим, да се политиком не бавите. Боже сачувај! Напротив баш велим: сваки свјестан граЈјанин, сваки добар Србин мора и треба да води рачуна о правима и дужностима својим, као и о напретку свога народа и домовине своје, Али то треба чинити паметно и с мјером, без страсти, без пламена и ватре, која може да сажеже и вас и браћу кашу, која су другог политичког увјерења. Јер код нас се Срба лудо бори и улудо снага народна трати. Политнчке размирице преносе се у приватан живот, па неће да зна брат за брата, сусјед за сусједа, Србин за брата Србина. Свако може имати своје увјерење и припадати овој или ондј политичкој странци. Али зато ипак будите сви у првом реду Срби. Поштујте сваки ту^е увјерење. Немојге, браћо, тако вам Бога порицати један другом родољубља, ако не исповиједа брат ваш исто политичко увјерење, каови' Та сваки чеетит Србин љуби народ свој, ма припадар којој нашој сгранци. Па ако он мисли, да се овако можз П)М )ћи народу своме, а ти онет друкчије, — обојицч, сге добри Срби, добри родољуби, па узвигиавајте још чашЛу и иоштовање једаи другог, као шго кажв божгнствеаи Апостол! (Римљ. Х1Г. 10). Сјећајге се увијек, да нас је јад и невоља у петвјековвом робовању чврсто држала једне уз друге, па немојте да проклињати морамо слободу и уставносг, да нам с њих затор долази! Сјећајте се, да је пр^ће само у снопу јако. Сјећајте се да сте Срби, да сте браћа! А сјећајте се браћо н тога, да сте вц као угледнији позвани, да народу примјером својим предњачите. „ Висте со земљи " — вели Господ онима, који су позвани, да ларод воде и унућују, па ако се обљутави, чиме Ке се осолити? (Мат. V. 13). На вас варошане гледају браћа ваша са села. Па ако виде да се ви лијепо пазите међу собом и да знате стварн своје п јавне н приватне паметио уредити у љубави и слози, ето и њима примјера лијепа! А не дај Боже, да им ви будете вође у злу и неслози. Одвели бисте тако и себе и њих у чељусти пропасти. Нећу, браћо моја, да вас ласкам. Али обигаао сам крајеве српске и познао доста наш народ српски, па сам увидио и могу н вама рећи: да је Босанац од Бога благословљен ријетким ошгроумљем. Па томе тјеши и увјерен сам, да ћете ви помоћу својом моћи провидјети: што