Istočnik

Стр. 316

источник

Бр. 21.

чврста и снажна. Па кад видим, да и оваква одлична опћина као што је ваша, има смисла и љубави за цркву своју; кад и овако интелигентео друштво, као што ]е ваше, жели видјети у срединн својој архииастира свога — с радошћу велим, да се ерпски народ није изневјерио своме светом православљу, па — дај Боже — и неће, док га је. Српски народ зна добро, шта му је његово православље. Оно му је очна зеница; оно му је Спаситељ, који га је одржао у петвјековном мучном му робовању и до слободе га довео, до слободе златне крстом и мачем. Ви ми то доказасте и данашњом славом својом. Из вашег се примјера види, да није привржен цркви својој само прост и неуки народ и свијет, као што наши противници тврде, него да су и одличши синови народа нашег, одлични борци за мисао хришћанску, вјерни аманету прађедовском. И зато сам, браћо моја, радостан дошао међу вас. Могао сам на црквену дужност ову замјеника свога послати; могао сам вашег честитог свештеника овластити, да изврши данас у име моје ову црквену дужност. Али је мене ревност пастирска довела амо, да видим стадо своје, да се поразговорим с њим очински, пријатељски, искрено. Јер знам, браћо и мила дјецо моја духовна, да су вам данас за поуку моју срца отворена, знам да ће ријечи моје на плодно земљиште пасти Угледајући се на узвишени примјер Спаситеља и мога и вашега, дошао сам међу вас, да скупим под крила своја народ мили мој исто онако, као што Он рече, да кокоги скупља иилиЛв своје иод крила своја (Мт. ХХШ. 37). И сретан бих био, браћо моја, кад би народ мој српски могао да осјети љубав моју према њему. Јер вам не говорим само по дужности, него ми срце излијева ријечи на уста. Па примите, браћо моја, срцу своме ове ријечи моје, које вам шаље срце, љубави пуно према вама! Примите их и слушајте их! Не могу вам данас дати поуке о свима врлинама и дужностима хришћанским. Даће Бог и то, да ћу вас и писмено и усмено упућивати и утвр^ивати у светој науци Његовој. А о тој науци светој говориће вам и честити свештеник ваш, помоћник мој у дјелу Роспддњем. Него мени данас, кад вас овако видим једног уз другогв, скупљене као браћу, падају на памет она стара свијетла времена хришћанска, кад је у народу хришћанском било једно срце и )една дугиа (Дј. Ап, IV. 32), па мислим и молим се за вас: Благослови Господе Боже овај народ свој! Благослови га, да и њему буде једно срце и једна душа, јер само тако може бити срећан и напредан : у слози и љубави братској. И од помисли стрепим, браћо моја, да би могла кад и међу вама омраза и неслога наступити, — та готова пропаст наша. Па зато