Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

праву својине над вароши Котуром, и обвезује се да изврши деФинптивну одредбу турско-персијске границе.

Чланак 19. Ратна накнада, а тако и штете нанесене Русији, које његово величанство цар свију Руса тражи и које се висока порта. обвезала да му плати, износи:

а) девет стотина милијуна рубаља војнога трошка (издржавање војске, допуњавање материјала, ратне наруџбине);

6) четири стотине милијуна рубаља штете, што је нанесена, јужном приморју државе, извозној трговини, индустрији и железницима ·

в) сто милијуна. рубаља штете, што је нанесена Кавказу инвазијом :

г) десет милијуна рубаља штете и губитка руским поданицима и заводима у Турској.

Свега: хпљаду четири стотине и десет милијуна рубаља.

Узимљући у обзир финансијске тешкоће Турске и управљајући се према жељи његовог величанства султана, цар свију Руса пристаје, да се отплата већег дела поменутих сума замени територијалним уступањем у Азији и Европи.

Чланак 20. Висока порта предузеће стварне мере, да лепим начином сврши све парнице руских поданика, које стоје нерешене од више година, да им измпри накнаде, ако за то буде довољна узрока, и да одмах изврши судска решења.

Чланак 21. Отановници из оних места, што се уступају Русији, ако би желили иселити се, могу то учинити, продавши своје непокретно имање, на што се даје поменутим људма рок од три године дана од ратификације овога акта. По истеку поменутог рока становници, који се не иселе и не продаду своје неповретно имање, остаће руски поданици.

Непокретна имања, што лрипадају држави или духовним заводима, а налазе се ван предела, горе поменутих места, биће распродата у истом трогодишњем року, и то начином, који буде одредила нарочита руско-турска комисија. Истој комисији биће наложено да одреди начин, којим ће отманска влада изнети војни и убојни материјал, провијант и друге предмете, што припадају држави, а затекли би се у тврђавама, варошима и местима, која су уступљена Сусији, а није их сад заузела руска војска.

Чланак 22. Руска духовна лица, хаџије и калуђери, што путују или бораве у јевропској и азијској Турској, уживаће онака иста права и повластице, као странска духовна лица других народности. Царском заступништву и руским консулима у Турској даје се право да званично заштићују како горе означена лица, тако и њихова имања, а такође п духовне, добротворне и друге заводе по светим и другим местима.

Оветоторски калуђери руске народности задржавају своја, имања п пређашње привилегије, и служиће се и одјако у три манастира њихова и у заводима што од њих зависе истим правима