Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

104

винције са сува п воде, подигнувши на границама утврђења. у којима. ће држати војску. Унутарњи поредак одржаваће домаћа жандарме"Рија п локална милиција. Порта не сме тамо држати никаквих нередовних трупа.

Чл. 16 даје порти право, да у случају немира довуче тамо турсву војску. :

Чл. 17. Ђенералног гувернера у Источној Румелији постављаће порта с одобрењем сила на пет година.

Чл. 18. Јевропска комисија одредиће организацију Источне Румелије после закључка мира.

Чл. 19. Јевропска комисија руковаће Финансијама провинцијским докле год не сврши свој задатак.

Чл. 20 п 21 прописују да и даље остану у снази уговори о железницама у Источној Румелији.

Чл. 22. Руска посада у Источној Румелији не сме бити већа, од 50.000 људи; окупација сме трајати само девет месеци, а војска. се мора очистити отуда за три месеца.

Чл. 23 обвезује порту, да на Крпту изведе органску уредбу од 1868. године.

Чл. 24. Ако се неби порта и Грчка могле споразумети о регулисању граница, поменутом у 13 протоколу конгреском, силе обећавају да ће посредовати.

Чл. 25. Провинције Боснуп Херцеговину посешће Аустро-Угарска и управљати њима. У округу новопазарском остаће турска управа, но Аустрија пма право да у целом вилајету држи посаде.

Чл. 26 одређује независност Црне Горе.

Чл. 27 одређује слободу свију верозакона у Црној Гори.

Чл. 28 прописује детаљно границе црногорске.

Чл. 29 говори о Бару. Област јужно од Црне Горе враћа се Турској; Опич се уступа Далмацији. Пловидба реком Бојаном остаје слободна. На њеној обали не сме бити утврђења. Црна Гора не сме имали никаке ратне лађе. Пристаниште барско затворено је ратним лађама свију народа, поморску полицију пмаће Аустро-Угарска ; Црна, Гора прима далматинско поморско право. Црна Гора споразумеће се с Аустријом о грађењу друма или железнице кроз своју земљу.

Чл. 80 допушта да мухамеданци могу имати непокретног имаља, у Црној Гори.

Чл. 33. Црна Гора прима на се један део турског државног дуга.

Чл. 84 одређује независност Србије; чл. 35 слободу верозакона у Орбији, а чл. 36 границе Србије. |

Чл. 37 прописује да дојакошњи трговачки одношаји остану и и даље у снази.

Чл. 38. У железничким стварима ступа Србија, у колико се то тиче њезине области, према Аустрији у права и дужности портине.

Чл. 39 допушта мухамеданцима да могу имати непокретног имања у Орбији.