Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

118

Западна јевропска дппломација, мрзећи на Русију, презрела, је и одбацила п усташке поднесене жеље и захтјеве те босанске. Босна и Ерцеговина постадоше жртва због самовољства Русије п њене политике, којој је пијел грабљиво освајање.

Да су руске дипломате увиђавније п поштеније радили таначећи сан-стефански мир, свима би народима балканским, који ратоваше, овај ужасни рат донио далеко веће користи. Тада би руско п у опште словенско достојанство угледније пред осталим народима било. Тад би се ударио темељ јачим симпатијама и ближој узајамности међу свима племенима Оловенства, па п не-Оловенства. Али руске дипломате ударише трагом себичним п неправедним. Себичношћу и охолошћу својом, Русија је ратним својим савезницима јако нашкодила, но боме ни себе саму није узвисила. Под маском, да ослободи хришћански свијет на Балкану, тражила је она згоду, како би остварила себичне, освајачке намјере своје.

Бјероломну ту политику руске дипломадције, лијепо и зРоДНО је спјевао пјесник Јован Јовановић, велећи:

И свршено је, — маћијском мером И потписано злаћеним пером

И прослављено тосподским пиром, И српска пропаст зове се миром.

И првак нема коме би с' вајв:о

— Хвала ти, хвала српска немајко ! Блажен ко у те наде полаже, Ал даље нек ти Аксаков каже !

Српски су ланци сад мало шири Да кроз њих лакше отров пропири; Мало су шири ал много тврђи,

Нови су кови на старој рђи.

А ми смо с тебе млотима мрски

— Хвала ти немајко уздања српских ! Блажен ко у те наде полаже —

Ал даље нек ти Аксаков каже!

Ја да ти речем што бих ти рек'о,

Не би ме чула, ти си далеко;

А во је ближи само би клип/о,

Клиш/о, — јер то је прорицо:

„Да ти не радиш за брата, сина, —

Да, ј твоја помоћ врбововлина, —

Да су ти груди себично стење,

Да нама није тамо спасење“. —

Блажен ко у те наде полаже

— Ал даље нека ти Аксаков каже и т. д.

Пјесник овде спомиње Аксакова тако за то, што је он исто као и историчар Мајков с руским народом подигао голем протест противу своје руске владе због неправедне руске политике пи подложне тактите на конгресу берлинском.