Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

112

гласила општу амнестију за бунтовнике. Повратак бјегунаца се де сио по најљућој зими, те је с тога силни свијет у путу од љуте непогоде, голотиње п глади помрђо. Нашав у отапбини само развалине п пустош, многи су се с нова у Хрватску вратили, а многи молили да остану до прољећа у Хрватској Славонији.

Свакако позив за пресељење у зимње доба није имао смисла: требало је сав народ оставити, да презими гди се затекао, а овако је и онако упропашћен п изможден бједни народ, наравно морао дочекати пи претрпити још веће несреће прелазећи у порушену отаџбину, у зимње доба; тиме је народу можда и нехотице ископана гробница. Било да је то учињено из неувиђавности, било намјерно, тек се не да опростити.

За сав овај ужасни покољ п опустошење народа и земљишта. крива је јевропска дипломација, која у име народа без питања њетовог ради и наређује. Дипломате јевропске не само што нечовјечно с борцима за. слободу поступшше и жеље им забацише, већ п Аустро-Угарску на танак лед наведоше, да голим рукама врело кестење из ватре вади на очевидни ризив свога државног здравља. и живота.

У окупираној Босни п Ерцеговини заведен је државни пореДак онаки, какови је бло до скора у војничкој граници АустроУгарске. Аграрни (економски) одношаји између спахија. и кмета, народа остали су за вријеме неко по старом, као и прије устанка, 6 нешто олакшица за народ. Народ је, без разлике вјере, посве незадовољан с таким уређењем. А какве ће бити последице том уређењу с једне п огорчењу с друге стране, није тешко погодити.

Напомињемо још, да је сав овај накнадни дипломатски распоред учињен како због политачних интрпга и себичности дипломата тако и због националних граница п из религиозних обзира : јер цијело балканско полуострово, као п све земљиште југоисточне Јевропе, што лежи пзмеђ Карпата п Тирола, Црног п Јадранског мора, — чини прави мозаик од разних (16) народа и закона, који се између себе боре, гложе, мрзе п сатиру.

Балкански народи још се не бпјаху честито ослободили ни спољних ни унутарњих угњетача својих, а већ су се почели завађати око нових граница својих. [| то ће јадне народе једнако завађати п сатпрати, док се неоствари идеја човечанског братства, идеја нових људи.

Из свега берлинског уговора, види се, да су ратни савезници, народи балканског полуотока кували попађу, а дипломација ју хладила п — појела. Томе је повода дала званична Русија. Народ је грозно насјео; добио је што није тражио. У

Олавна п „човјекољубпва“ дипломација, није ни погледала. ла споменицу босанских усташа, у којој су повјереници босански у 18 тачака тражили: пли да се сједине с кнељевинама, српским или да пм земља постане вазална држава, као што је била Србија, прије овог рата. Тражили су, да пм земљу окупира пили Србија или заједнички све државе јевропске, кад тако што већ мора бити. ·