Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

128:

пмала 6889 бојева са разним народима из Јевропе, Азије п Африке. Колика је новчана штета учињена њеним народима са толивих многобројних ратова, о томе не ћемо говорити, јер би то изнијело ужасно толеме рачунске бројеве. Навешћемо само губитак људи приликом силних тих ратова, имајући још на уму да је то тек званичан извјештај. Тако се тамо каже, да је у тим ратовима као жртва, пало мртвих: 261 ђенерао, 17.096 официра, један милијун и 68.574 простих војника: даље рањених и иначе онеспособљених било је: 288 ђенерала, 12.857 официра и преко један милијун простих војника; заробљено је: 56 ђенерала, 4171 официра п око 300.000 обичних војника.

Толико тај званички извјештај.

Непрпјатељи ратни Аустрије, морали су сви једно на друго претрпити толики исти губитак људства. А колико је сатрвено п уништено мирног народа, око кога се ратујуће странке туку — да се лако замислити. Што је која држава више ратовала, што је више лавор-вјенце на бојишту тражила, то је и више штете и пропасти народима своје државе учинила. Нек читаоци срачуне све губитке с обје стране, па ће видити ужасно голем број упропашћених најздравих синова људских.

А цијела Јевропа за посљедних 25 година страћила је преко два пи по милијуна људи.

Ево о томе података, који показују колико се живота људских на бојишту угасило, осим остале големе материјалне штете, коју обично сваки рат за собом вуче: У кримском рату 750.000 ; у талијанском (1859. год.)45.000; у американском 800.000; у шлезвиг-холстајнском 30.000: у пруско-талијанско-аустријском (1866. год.) 45.000; приликом експедиције у Мехику 65.000.; задњи њемачко-Францески отимазви рат прогутао је људи 215.000 ; турско-српски 25.000; руско-турски 600.000. — Амо не рачунамо жртве колере, врућице, срдобоље п осталох верних пратилаца рата.

По Финансијско-статистичким извјештајима ратови су ови утрошили готова новца 66.575,000.000 ранака. Редом трошкови иду овако: кримски раљ 8.500,000.000; американски 87.000,000.000 ; тал.-аустријски 1.500,000.000 ; тлезвиг-холстајнски 175,000.000; пруско-аустријски 1.650,000.000; мекспкански 1.000,000.000 ; Францеско-њемачки 12.500,000.000 ; руско-турски 6.250,000.000. Све се рачуна овде на Франке. За српско-турски рат незна. се извесно (2) шта, је потрошено, но јамачно није мање од 400 милијуна, Франака. "')

55 А колико троше државе тодишње на војску, може се судити по датима, која ћемо овде о Русији навести. Године 1877. Русија је имала прихода државног близу шест стотина милијуна рубаља. Од тога она троши на војску 216 милијуна рубаља, а на просвету само 14 милијуна рубаља. Дакле од шест стотина милијуна рубаља, од толике крви радног народа, издаје се на убијање људи, то јест на војску преко 200 милијуна рубаља, а на просвету народа 04 84 милијуна великог, одређено је само 14 милијуна, рубаља годишње, Тако исто ПЕК зараду народа и остале државе осим американске и швајпарске републике .