Istorija bosansko-ercegovačke bune u svezi sa srpsko- i rusko-turskim ratom : (študija za narod i državnike)

23

није и слободније, но што је тада живио. А гди су се већ налазили услови за то, тамо се није драговољно ни бунио. ")

А и ко би био тако малоуман, да се без невоље буни, крвави и упропашћује 2 Заиста нико.

На ово ће неко рећи: „па зар није било п од прије тих социјалних узрока бунама, то јест, тиранства, неправичности, великих дација, терета и других садањих друштвених невоља 2 — Одговарамо да није било таких, каквих данас пма. И да бисмо ово тачно објаснили и доказали не треба нам никаквих филозофских примјера. навађати, него је нужно само да означимо пријашње поданичке дужности народне п одношаје између народа и његове господе, власника, то јест, да означимо какви су били одношаЈи ИЗМЕЂУ ОСВАЈАЧА

18) Ето, на примјер, ерцеговачка. племена : Језера, Шаранци, Пива Рудине никшићке и билећке, Бањанин Зупци, нијесу хтјела буну подићи без велике навале пи пријетње од стране Црне Горе и других подстиказа, велећи: „Нама је под Турцима добро, и ни под ким нам другим боље бити неће“.

Тих ШЕСТ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ ПЛЕМЕНА живило је КАО ШЕСТ МАЛИХ РЕПУБЛИКА, па су за то тако говорила. Она су уживала потпуну самоуправу и слободу, давала мали данак и била поштеђена од војене дужности. То је за њих било прече но једновјерна и једнонародна браћа. Имајући така права и слободу, држаху се она срећнија од свију својих сусједа, који се нудише, да их ослободе.

Шросте и јевтине уредбе њихове могу за дуго као угледан примјер Српству и човјечанству послужити, и њихови садањи ослободиоци донијеће им користи, среће, само ако се донашајући законе не удале од досадањег њиховог друштвеног устројства. Биће упутно изнијети овде о њима и њиховом уређењу опширнији опис, Законодавци, скупштинари, државници и свако треба да, их 08биљно проштудира.

(вако племе обухвата по неколико села, Тако, на примјер, Зупци имају са собом и Суторину и Крушевицу. Џива је, на прилику, два ред још већа. Сва скупа племена броје преко 86,000 душа. Она се пружају од мора — Суторине, па све између Црне Горе и Ерцеговине, до изнад Дурмитора, високе пла“ нине, што лежи између ријека Пиве и Таре.

Штаравии и Језера имају око 600 кућа са многобројном, задружном чељади у кућама. Ова два племена се пружају од источне и сјеверне стране Дурмитора. Била су вјечито независна и живила недајући никаква дамка ни цару ни ћесару. Остала четири племена добила су готово така иста права пошље буне Вукаловићеве. Од тога доба су она уживала потпуну самоуправу и слободу. Царевини турској давала су само десетину и ђумрук, али у готову новцу толико су од царевине примали као „лахин“, који им је одређен к'о ђоја да то, што су она била као нека стража на граници црногорској. Дакле што су једном руком давали, то су готово све другом натраг примали себи. Само због тог издавања и примања морала су са турским властима општити, а иначе она су била, потпуно самостална, слободна и тотово независна. Посредници између турске власти и народа били су „главари“.

(вако опет племе за се било је самостално, није зависило од других.

Васколика управа и судска и административна била је у рукама народа. и њетових главара. Ове је бирао народ дотичног племена. Народни избор главара није требао потврдити ни паша ни султан. Кад их народ изабере онда их и потврди као власт свога племена. Њих није нико могао ни збацити до само народни _скуп“, вијеће. До душе да главаре су бирани већином најчувенији људи и кољеновићи из дотичних племена. у

Главари су били и управљачи и судије у обичним кривичним пословима. Крвне догађаје расправљало је тако названо „крвно коло“. (во крвно 5оло